„ДНЕВНИК” НА ЛИЦУ МЕСТА: ОСТРВО ВАНКУВЕР, БРИТАНСКА КОЛУМБИЈА, КАНАДА Природа нетакнута, а многи бисери скривени
Ако неко из Србије крене пут Канаде, а притом му је одредница Британска Колумбија, која је на крајњем западу ове велике државе, до одредишта ће, само у авиону, провести више од 12 сати, уз обавезно преседање у неком од европских градова.
Након слетања у Ванкувер, а уколико тај град није крајња дестинација, предстоји још путовања. Пошто је нас овај пут водио до Острва Ванкувер (Vancouver Island) и до главног града Британске Колумбије, Викторије, они који ће се можда на исти пут упутити треба да знају да се то може учинити на неколико начина. Наиме, до Викторије се из Ванкувера може доћи са чак четири врсте превоза - авионом, хеликоптером, хидроавионом и трајектом - па ко шта више воли и колико новаца има. Све те опције превоза могу се користити током целе године, дакле и зими јер је на овом подручју клима слична оној у Србији - температура се током зиме не спушта много испод нула степени Целзијуса, а јужни део острва лежи јужно од 49. паралеле.
Најповољнији пут од Ванкувера до Острва Ванкувер је, наравно, трајектом, до којег се, с аеродрома, стиже врло једноставно и брзо, уз коришћење две врсте превоза - воза ( без возача ) и аутобусом. Путовање траје око један и по сат, током којег се, уз мало среће и осматрања, односно упутства особља трајекта, могу видети орке како га с пристојне даљине прате. И то је заиста изузетно искуство. Након доласка у трајектну луку на Острву Ванкувер пут се може наставити сопственим возилом или аутобусом, на који се, као и у Ванкуверу, практично, уопште не чека, тачније поласци су усагла- шени с поласцима и досласцима трајекта.
Острво Ванкувер је, углавном, састављено од вулканских и седиментних стена, око три пута је мање од Србије, простире се на нешто више од 31.000 кв. километара, дуго је 450 км а широко око 100, налази се на западној обали Канаде. Највеће је острво Британске Колумбије, у чијем је саставу од 1866. године. Од канадског копна одваја га неколико мореуза, а од САД (државе Вашингтон) мореуз Хуан де Фука.
Острво Ванкувер је, слободно се може рећи, зелена оаза, богата шумама, а несумњиво је да се сви - од задужених у држави па до сваког становника брину да такво и остане. Велик број извора, река, језера, пешачких и бициклистичких стаза, одлично обележених, марина... одавно је ово острво уцртало на светску туристичку мапу. Поред домаћих туриста, гости долазе из целог света, посебно током летње сезоне и могу да уживају у богатој туристичкој понуди. На плажама се, додуше, не купа као што се у топлим водама то чини, али љубитељи сурфинга и те како добро знају где да потраже и нађу таласе које ће зајахати - па „скокну” до Тофина где су, на острву, најбољи услови за то.
Суживот људи и дивљих животиња
Кад сте на Острву Ванкувер готово је сигурно да ћете налетети на неку дивљу животињу. На то да их има упућује и велики број знакова који обавештавају/упозоравају да се у близини налазе дивље животиње. Осим на то упозорава се и да је реч о подручју које је, заправо, станиште дивљих животиња и шта је, како не би било проблема приликом сусрета с њима или да се они сведу на најмању могући меру, потребно урадити ако до сусрета ипак дође. Јеленска дивљач, ракуни, зечеви, дивље патке и гуске... веома често срећу се уз пут и на путу, а ретко се, кажу становници ових крајева, у насељеним местима срећу оне крупније и, свакако, опасније дивље животиње - медведи и пуме који се у насељена места могу спустити, по правилу, само ако траже храну. На уласку у кампове, паркове, плаже јасно су видљива упозорења како се треба понашати при евентуалном сусрету с медведом, али и то шта треба предузети (понашање у природи, чување хране..) да до сусрета уопште не дође. За шетаче кроз шуму, препорука је да се носи звоно јер тај звук медведа одбија.
Онај ко може, требало би да стигне и до Острва Салтспринг (Salt Spring Island) које је удаљено око сат времена трајектом од Викторије. Краси га изузетна природа, стазе за шетњу, а може се видети цело јер се за кратко време може, колима, обићи. И тамо се, као и на многим местима/фармама у Канади на тезгама нуде различити производи - од свежег воћа и поврћа до прерађевина. Продаваца нема - а новац се, за оно што се с тезге понесе, оставља у за то предвиђено место и то сви раде. Занимљиво је знати и то да многи на ово острво долазе и да би у градићу Ganges пробали неки од специјалитета у ресторану „Feast”, познатом по доброј услузи, квалитетној храни и веома обилним порицијама. И све је потврђено.
Током боравка на Острву Ванкувер свакако не треба пропустити посету месту Port Renfrew, из којег се пружа поглед на отворени Тихи океан. Пут од Викторије дуг је око 100 километара, готово све време путује се уз шуму, а с пута се може спустити на неколико плажа. Ређају се - Frensh beach, Sandcut beach, China beach, Mistic beach, a потом и Sombrio beach, где се неизоставно треба зауставити и уживати у погледу на океан и сурфере, којих има и лети и зими. Након тога стиже се и до Botanical beach, на којој се у правом смислу те речи може уживати, истраживати и уверити у снагу океана који иза себе, у смени плиме и осеке, ствара другачији и необичан свет флоре и фауне. Природа је нетакнута, а многи бисери скривени.
Викторија је, без сумње највећи и најпосећенији град на Острву Ванкувер, а она је и културни, административни и универзитетски центар, ту су и зграда Парламента, музеји, позоришта, библиотеке, паркови, хотели... Град је веома отворен и гостољубив и у њему живе људи различитих нација, а ако то богатство резличитости неком и промакне, довољно је прошетати градом и све ће бити кристално јасно. Пун је паркова, зелених површина, уређених травњака, цветних аранжмана, расположених људи.
Угоститељска понуда у Викторији је веома богата и није претерано рећи да долази из целог света. Уз храну с овог поднебља, може се уживати у оној која карактерише гастрономију Мексика, Јапана, Кореје, Тајланда, Италије, Грчке, Индије, Ирске ... несумњиво за сваког понешто. За сада у понуди још нема ресторана у којем се припремају јела из Србије, али ко зна - јер на острву, наравно, има и оних из наше земље, а на педесетак километара смештена је екипа од Лесковца до Суботице. Ту су и суседи из Републике Српске и Северне Македоније, па није чудо што је ајвар постао све траженији.
Од каменолома до баште
Нешто што никако не треба пропустити је одлазак у The Butchart garden, Бучард врт/башта. Ова башта настала је на месту некадашњег каменолома, а захваљујући породици Бучард постао је место уживања у лепоти природе, цвећа и растиња из целог света. Настала је двадесетих година прошлог века, а од 2024. годне је Нацонално историјско место Канаде, у њој се може видети више од 700 врста, више од милион биљака, ту су ружичњаци, Кинески врт, Јапански врт, Италијански врт... Башта се простре на око 22 хектара и толико је велика да не може приликом једне посете све да се види, а време проведено у њој пролети. Да многи који посете ову башти долазе у њу редовно сведочи и то што се може купити годишња улазница, а да је сваке године виде многи потврђује и то што више од 500.000 људи прође кроз капије.
Канађани, бар у овом делу Канаде, махом возе јапанска возила, уз наравно она из САД, али има и европских аутомобила. Будући да су различитих габарита и да, као и свугде, нема довољно паркинг места, на поједним паркинзима јасно су постављена правила где се могу паркирати мала возила (small car). Паркинг се углавном плаћа и то треба поштовати јер се на тај начин избегавају казне - које нису мале. Иначе, Канађани веома воде рачуна о правилима понашања у саобраћају, без изузетка пропуштају пешаке чак и када су удаљени, спорија возила пропуштају бржа (а све у оквиру ограничења брзине кретања), а када се зачује сирена било да је полицијска, ватрогасна или сирена хитне помоћи, возачи се истог тренутка померају на десно да их пропусте и у уобичејну вожњу крећу тек кад та возила прођу. Без имало нервозе.
На Острву Ванкувер, уз Викторију ваља видети и још нека места. Међу њима се свакако издвајају - Нанаимо, лучки град, удаљен око стотинак километара од главног града, Тофино, Сидни... На овом острву је и родно место Памеле Андерсон - Лејдисмит (Ladysmith), које треба погледати и због зграда које још увек чувају некадашњи изглед. Свакако треба посетити и Данкан, градић на путу од Викторије ка Нанаиму - познатом и под именом Град тотема који се могу разгледати (уз јасне ознаке на путу) уз шетњу кроз место и тако се упознати с традицијом и уметношћу Првих народа, староседелаца, које су урадили савремени уметници и поклонили свом народу и свим посетиоцима.
Добрила Млађеновић