PUTUJETE SA PSOM? Ovo morate da znate pre polaska

Bilo da putujete automobilom, vozom ili planirate da noćite van doma, važno je da pas bude emocionalno i fizički pripremljen na ono što ga čeka. Putovanje ne bi smelo da bude izvor nelagodnosti već iskustvo koje pas može povezati sa sigurnošću, smirenošću i prisustvom vlasnika. Kako to postići – počinje od pažljive pripreme i pravilnog razumevanja znakova anksioznosti, navodi petDM.

Kako prepoznati stres kod psa

Stres kod pasa nije uvek očigledan i često se ispoljava kroz suptilne promene u ponašanju životinje. Za razliku od straha, koji se javlja kao trenutna i jasna reakcija na konkretan podražaj, stres je nagomilano psihofizičko stanje koje može biti posledica dužeg izlaganja neprijatnim situacijama ili manjka kontrole nad okruženjem.

Pas pod stresom dahće iako nije vruće, neprestano liže njušku, zeva bez razloga, izbegava kontakt očima, povlači se u ćošak ili postaje neobično tih. Drugi psi pak reaguju hiperaktivno – stalno hodaju, cvile, laju, pokušavaju da pobegnu. Neki psi se češu, tresu ili pokazuju tzv. preusmereno ponašanje, kao što je grickanje povoca, šape ili predmeta u okolini.

Strah i stres - razlike

Razlika između stresa i straha je u trajanju i intenzitetu. Strah je kratkotrajan i vezan za jasno prepoznatljiv izvor – naglu buku, iznenadno kočenje, nepoznatog psa. Kada taj izvor nestane, pas se obično brzo umiri. Stres, međutim, ostaje prisutan dugo nakon što podražaj prođe i često se pojavljuje u talasima, kada se pas ponovo izloži sličnim uslovima. Zbog toga pas koji je imao jedno neprijatno iskustvo tokom putovanja može kasnije pokazivati otpor prema ulasku u auto, čak i pre nego što putovanje počne.

Važno je znati da pas ne preuveličava svoju nelagodnost. Psi ne glume ni ne dramatizuju – ako pokazuju znakove stresa, to znači da se njihov organizam bori sa situacijom koju ne razume ili ne može da kontroliše. Zanemarivanje ovih znakova ne samo da pogoršava njihovu emocionalnu stabilnost, već može dovesti i do fizičkih posledica, poput poremećaja varenja, slabljenja imuniteta ili pojave kompulsivnih ponašanja.

Zato je zadatak svakog odgovornog vlasnika da nauči da prepoznaje stres kod svog psa, da ga ne poistovećuje sa neposlušnošću i da pruži svom ljubimcu sigurnost, vreme i razumevanje kako bi putovanje – i život uopšte – bilo iskustvo slobodno od nepotrebnog pritiska.

Transporter kao zona sigurnosti

Jedan od ključnih koraka jeste stvaranje pozitivne asocijacije na transporter. Za manje i srednje rase transporter nije samo pitanje fizičke bezbednosti već i emocionalne sigurnosti. On može postati sigurna zona ako se na vreme uvede u svakodnevni život psa. Postavite transporter u deo prostora u kojem se pas već oseća sigurno. Ostavite vrata otvorena, postavite poznatu prostirku koja nosi miris doma, diskretno rasporedite poslastice i omogućite psu da samostalno istražuje. U transporter možete dodati i omiljenu igračku, a kasnije i dugotrajne žvakalice koje će pas rado grickati dok se vrata postepeno zatvaraju. Ovako postepeno i nenametljivo navikavanje stvara u psu osećaj kontrole i predvidivosti, čime se smanjuje stresna reakcija.

Prve vožnje kao vežba poverenja

Nakon što pas prihvati transporter kao sigurno mesto, sledi vežbanje kraćih putovanja. Poželjno je da se te probne vožnje obavljaju u mirnijem delu dana, bez žurbe, uz prisustvo poznatog glasa i uz dodatak ukusne poslastice. Otvaranje prozora može uneti stimulativne mirise i svežinu, ali ukoliko pas pokazuje nelagodnost na vetar ili buku, bolji izbor može biti tiha vožnja uz uključenu klimu. Neki psi uživaju u posmatranju sveta kroz prozor, dok drugima upravo ti vizuelni impulsi pojačavaju napetost. U tim slučajevima preporučuje se da transporter bude okrenut napred, sa delimično prekrivenim pogledom, ali uz neometan dotok svežeg vazduha.

Prirodne metode umirivanja

Za pse kod kojih ove metode nisu dovoljne, dodatno olakšanje mogu pružiti prirodne tehnike umirivanja. Blagi stimulansi iz okruženja, poput nežne muzike, naročito klasične i određenih ritmova koji imaju opuštajuće efekte, mogu pozitivno delovati na ponašanje psa. Neki psi reaguju povoljno i na audio-knjige, jer im ljudski glas pruža osećaj bliskosti. Aromaterapija takođe može imati efekta, ali se mora koristiti obazrivo. Određeni mirisi, poput lavande, deluju umirujuće, ali ih nikada ne treba nanositi direktno na psa. Umesto toga, nekoliko natopljenih tufera u zatvorenoj kesici može se poneti sa sobom i otvoriti u automobilu, tako da se miris postepeno rasprši u vazduhu.

Pauze kao ritual opuštanja

Bez obzira na dužinu puta, redovne pauze su neophodne. Psi, baš kao i ljudi, imaju potrebu da se protegne, obave nuždu i popiju vodu. Pauze na svaka dva sata pomažu i u razbijanju monotonije i u prevenciji mučnine. Ako je vaš pas sklon kinetozi, konsultacija s veterinarom je neizostavna. Postoje bezbedni lekovi koji mogu pomoći u kontroli mučnine, a u slučajevima izražene anksioznosti, moguće je razmotriti i opciju blagih sredstava za smirenje koja propisuje isključivo veterinar. Nikako se ne preporučuje samoinicijativno davanje lekova, niti oslanjanje na internet savete, jer ono što pomaže jednom psu može drugom naškoditi.

Kada putovanje nije pravi izbor

Ako pas i pored svih priprema i olakšica pokazuje jasne znakove panike – odbijanje hrane, pojačano dahtanje, drhtavicu, cviljenje ili pokušaje bekstva – možda nije spreman za putovanja. U tim slučajevima treba razmotriti mogućnost da pas ostane kod kuće pod brigom osobe od poverenja. Putovanje ne sme biti izvor traume. Najlepše uspomene sa puta nastaju onda kada su svi učesnici – i ljudi i psi – spokojni i opušteni.