U SRBIJI OVO NIKO NE RADI Marija Montesori imala je JASAN stav o DELJENJU IGRAČAKA među decom- Evo šta je mislila o tome

Čuvena Italijanka udarila je temelje savremenoj pedagogiji. Tri puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir, dobila je nekoliko počasnih doktorata najvažnijih univerziteta na svetu, napisala je više od 50 knjiga i priručnika na temu obrazovanja i vaspitanja.

Marija Montesori autorka je Montesori metode prvi put opisane početkom 20. veka, kada je ova ugledna lekarka, pedagof i filozof posmatrala najmlađe kako bi shvatila na koji način uče o svetu oko sebe i stvorila obrazovni sistem u skladu sa njihovim potrebama. 

Njen rad se može svesti i na ovih 10 zlatnih pravila koja treba roditelji da primene da bi odgojili najsposobnije dete na svetu. I dan-danas vrtići praktijuju njene metode vaspitanja i nose upravo ime Montesori.

Između ostalog, možda ćete biti iznenađeni činjenicom da Montesori vrtići ne praktikuju deljenje. Jedan od glavnih razloga je taj što Montesori vaspitači žele da deca rade nešto sve dok im koncentracija dozvoljava, a drugi je da je čekanje veoma važna životna veština.

Kao što verovatno već znate, biti sudija pored dece je manje-više gubitnička situacija. Najčešće, ne postoji način koji će zadovoljiti sve prisutne ili koji će izgledati fer prema svima. Vrlo često, zapravo ne postoji način na koji možemo dešifrovati šta se dogodilo ili ko je prvi uzeo tu igračku.

Niste vi krivi, deca jednostavno imaju jak i često nerazuman osećaj za pravdu. Oni toliko žele da budete na njihovoj strani, a sa druge strane - oni još uvek uče kako da vide stranu druge osobe. Mnogi frustrirajući dečji argumenti se dešavaju upravo zbog incidenata deljenja ili nedeljenja.

Deljenje je nejasno

Nema ništa loše u deljenju, to je divna ideja i veoma važan koncept. Međutim, problem je u tome što je deljenje nejasno. Ne postoje postavljena pravila, a to može biti prilično zbunjujuće i frustrirajuće za malu decu.

Zamislite da ste zaista uronjeni u projekat na svom laptopu, ali odjednom morate da prestanete da radite ono što radite i da predate računar prijatelju jer je njegov red i lepo je podeliti. Ili zamislite da kuvate večeru, ali odjednom morate da predate svoj najbolji nož jer je nečiji red. Šta ako ne možete da nosite svoju omiljenu haljinu jer morate da je podelite? Koliko bi to bilo frustrirajuće? Gotovo nezamislivo jer to nije način na koji svet odraslih funkcioniše.

Čekanje je važna životna veština

Igra je dečji posao i u nekim je trenucima jednako frustrirajuća za njih. Možda ćete biti iznenađeni činjenicom da Montesori vrtići ne "praktikuju" deljenje. U stvari, deca dele sve što je u vrtiću, ali niko nikada neće tražiti od njih da prestanu da rade ono što rade jer neko drugi to želi. Jedan od glavnih razloga je taj što Montesori vaspitači žele da deca rade nešto sve dok im koncentracija dozvoljava.

Drugi razlog je taj što je čekanje veoma važna životna veština. Montesori vrtići namerno imaju jednu kopiju svega, tako da deca nauče da čekaju ili biraju nešto drugo kada ono što žele nije dostupno. I tako, umesto da traže od dece da dele, oni imaju jednostavno pravilo - ako se neko igra sa nečim ili radi na nečemu, to trenutno nije dostupno.

"Kada deca vide da se određeni materijal vratio na policu, znaju da ga mogu uzeti. Retko nam dolaze i pitaju nas da li mogu da dobiju svoj red za nešto, jer je pravilo vrlo jednostavno i znaju kakav će biti naš odgovor", rekla je Kristina Klemer, Montesori pedagog.

Kako razgovarati sa detetom koje ne želi da deli

Vaspitačica objašnjava da je razgovor o deljenju često veoma koristan, na primer, kada vaše dete dođe da se igra i to dete želi da deli svoje igračke. Ako želite da izbegnete bilo kakvu borbu, uvek se možete složiti sa svojim detetom da odloži igračke koje ne žele da dele.

Takođe možete razgovarati o deljenju kada su u pitanju ljudi u nevolji i objasniti svom detetu zašto je važno da pomognemo drugima kada možemo.

Ali ako stalno čujete rečenice poput: "Da li je sada moj red?" ili "Dugo se igra sa automobilom, kada ću moći?" - možda će vam sledeći savet vaspitača pomoći.

"Jednostavno objasnite da će igračka biti dostupna kada drugo dete završi sa korišćenjem, ali drugo dete može da je koristi koliko god želi. Onda pomozite svom detetu da pronađe nešto drugo da uradi. Takođe pomaže ako pokažete razumevanje za frustraciju sa kojom se dete suočava. Možete reći nešto poput: 'Teško je čekati. Jutros sam htela da se istuširam, ali sam morala da sačekam da tata završi tuširanje. Ali čekanje je nešto što svi moramo da vežbamo. " To pokazuje detetu da ne odbacujete njegova osećanja, ali da je čekanje deo života. "

Naučiti da čekamo nešto što želimo je teško, ali to ne mora biti stalna borba. Pokušajte da se odvojite od ove jednačine i postavite pravilo koje je dovoljno jednostavno da se dete može sa tim samostalno nositi.