Tri lista čim ustanete? Stara navika sa čuvarkućom ponovo privlači pažnju

Saksija sa debelim, mesnatim rozetama stajala je na prozoru skoro svake stare kuće u Srbiji, često i na samom krovu, među crepovima. Odatle joj i ime, jer je čuvala kuću od groma, bar tako se verovalo. Danas se ta ista biljka najčešće spominje uz jednu jutarnju naviku, a ljudi koji je drže godinama kunu se da baš zato saksija nikad ne ide sa prozora, piše Krstarica.

Ono što vredi razjasniti odmah: čuvarkuća nije lek i nijedan ozbiljan izvor je tako ne opisuje. Ali razlog zbog kog se ovaj običaj održao vekovima jeste zanimljiv, i ima veze sa onim što se nalazi u samom listu.

Čuvarkuća, latinski Sempervivum tectorum, spada u sukulente. List je pun bistrog, sluzavog soka, sličnog onom iz aloe vere, i upravo taj sok je razlog svemu. U njemu se nalaze tanini, sluzave materije, organske kiseline i jedinjenja iz grupe polifenola, koja se u biljnom svetu vezuju za antioksidativno delovanje.

Ukus je kiselkast i oštar, pomalo podseća na nezrelu jabuku, i nije prijatan svima. Zato se tri lista čuvarkuće tradicionalno jedu brzo, na prazan stomak, čim se ustane, pre kafe i pre doručka. Neki ih žvaću, drugi samo isisaju sok i ostatak bace.

A kako se čuvarkuća tradicionalno koristi kod nas? Najduže i najšire se koristila spolja. Prelomljen list bi se stavljao na ubod insekta, na opekotinu od sunca ili na žulj, jer sluzav sok hladi kožu i smiruje peckanje. Kod nas je najpoznatija upotreba par kapi soka u uvo kod bola, mada baš tu treba biti najoprezniji, o tome niže.

Unutrašnja upotreba je mlađa i ređa. Uz tri lista čuvarkuće obično se vezuju priče o boljem varenju, mirnijem stomaku i lakšem početku dana. To su iskustva koja se prenose, ne dokazi.

Ovde treba povući jasnu liniju. Laboratorijska ispitivanja ekstrakata ove biljke pokazuju antioksidativno i blago antimikrobno delovanje, što je očekivano za biljku bogatu polifenolima i taninima. To je ispitivanje u epruveti, ne kod čoveka.

Kliničkih studija na ljudima praktično nema. Nijedno istraživanje ne pokazuje da jutarnja navika sa čuvarkućom snižava holesterol, pritisak ili šećer. Ko to tvrdi, prodaje priču, a ne podatak. Biljka se i dalje vodi kao tradicionalna, ne kao terapija.

Trudnice i dojilje ovu biljku ne treba da uzimaju unutra, jednostavno zato što nema podataka o bezbednosti. Isto važi i za malu decu. Ako pijete terapiju za pritisak, razređivače krvi ili lekove za štitnu žlezdu, pitajte svog lekara pre nego što bilo šta uvedete, i nikako ne menjajte propisanu terapiju.

Sok u uvo ne ide ako postoji sumnja na probušenu bubnu opnu. Kod nekih se javi peckanje ili crvenilo kože, pa je pametno prvo probati na malom delu podlaktice. Ako bol u uvu prati groznica, gnojav iscedak, nagli pad sluha ili bol koji vas budi iz sna, to više nije stvar za kućni savet, već za lekara istog dana.

Zašto je čuvarkuća ostala u srpskim domaćinstvima? Preživela je jer traži gotovo ništa. Zalivanje jednom u dve nedelje, malo zemlje, sunce, i sama se razmnožava izdancima koje šaljete komšinici u plastičnoj čaši. Biljka koja se deli, a ne kupuje, ostaje u kućama duže od svake mode, piše Krstarica.