Три листа чим устанете? Стара навика са чуваркућом поново привлачи пажњу

Саксија са дебелим, меснатим розетама стајала је на прозору скоро сваке старе куће у Србији, често и на самом крову, међу цреповима. Одатле јој и име, јер је чувала кућу од грома, бар тако се веровало. Данас се та иста биљка најчешће спомиње уз једну јутарњу навику, а људи који је држе годинама куну се да баш зато саксија никад не иде са прозора, пише Крстарица.

Оно што вреди разјаснити одмах: чуваркућа није лек и ниједан озбиљан извор је тако не описује. Али разлог због ког се овај обичај одржао вековима јесте занимљив, и има везе са оним што се налази у самом листу.

Чуваркућа, латински Семпервивум тецторум, спада у сукуленте. Лист је пун бистрог, слузавог сока, сличног оном из алое вере, и управо тај сок је разлог свему. У њему се налазе танини, слузаве материје, органске киселине и једињења из групе полифенола, која се у биљном свету везују за антиоксидативно деловање.

Укус је киселкаст и оштар, помало подсећа на незрелу јабуку, и није пријатан свима. Зато се три листа чуваркуће традиционално једу брзо, на празан стомак, чим се устане, пре кафе и пре доручка. Неки их жваћу, други само исисају сок и остатак баце.

А како се чуваркућа традиционално користи код нас? Најдуже и најшире се користила споља. Преломљен лист би се стављао на убод инсекта, на опекотину од сунца или на жуљ, јер слузав сок хлади кожу и смирује пецкање. Код нас је најпознатија употреба пар капи сока у уво код бола, мада баш ту треба бити најопрезнији, о томе ниже.

Унутрашња употреба је млађа и ређа. Уз три листа чуваркуће обично се везују приче о бољем варењу, мирнијем стомаку и лакшем почетку дана. То су искуства која се преносе, не докази.

Овде треба повући јасну линију. Лабораторијска испитивања екстраката ове биљке показују антиоксидативно и благо антимикробно деловање, што је очекивано за биљку богату полифенолима и танинима. То је испитивање у епрувети, не код човека.

Клиничких студија на људима практично нема. Ниједно истраживање не показује да јутарња навика са чуваркућом снижава холестерол, притисак или шећер. Ко то тврди, продаје причу, а не податак. Биљка се и даље води као традиционална, не као терапија.

Труднице и дојиље ову биљку не треба да узимају унутра, једноставно зато што нема података о безбедности. Исто важи и за малу децу. Ако пијете терапију за притисак, разређиваче крви или лекове за штитну жлезду, питајте свог лекара пре него што било шта уведете, и никако не мењајте прописану терапију.

Сок у уво не иде ако постоји сумња на пробушену бубну опну. Код неких се јави пецкање или црвенило коже, па је паметно прво пробати на малом делу подлактице. Ако бол у уву прати грозница, гнојав исцедак, нагли пад слуха или бол који вас буди из сна, то више није ствар за кућни савет, већ за лекара истог дана.

Зашто је чуваркућа остала у српским домаћинствима? Преживела је јер тражи готово ништа. Заливање једном у две недеље, мало земље, сунце, и сама се размножава изданцима које шаљете комшиници у пластичној чаши. Биљка која се дели, а не купује, остаје у кућама дуже од сваке моде, пише Крстарица.