MESECIMA PRE DIJAGNOZE RAKA, LJUDI RAZVIJU ČUDNE PREHRAMBENE NAVIKE Keks uz kornišone im postane dobitna kombinacija, a sir ih ukusom podseća na žvaku
Neobične želje za hranom poput čokolade, pica, pa čak i celih limuna, često se smatraju specifičnim za trudnoću. Međutim, sličan fenomen može da bude predskazanje nekih vrsta raka, izveštavaju doktori.
Istraživanja sugerišu da želja za određenom hranom može da bude povezana sa nekim vrstama raka, uključujući rak dojke, jajnika i endometrijuma. Ipak, baš kao što želje i odbojnosti u trudnoći obično nestaju nakon rođenja deteta, tako i ove promene ukusa izazvane rakom nestaju nakon lečenja.
„Mnogi doktori su uvereni: telo šalje signale mnogo pre same dijagnoze. Jedan od najneočekivanijih je iznenadna i gotovo opsesivna želja za određenom vrstom hrane. Dva-tri meseca pre nego što bolest bude dijagnostikovana, osoba može bukvalno da se 'zakači' za proizvod za koji ranije nije marila. To ne bude samo 'Želim da se počastim', već telo viče: 'Daj mi ovo odmah'.
U jednom intervjuu, doktor je rekao: 'Kod pacijenata sa gastrointestinalnim tumorima, nekoliko meseci pre dijagnoze javlja se jaka želja za slatkišima. Ljudi jedu sladoled u kilogramima, iako im ranije nisu bili interesantni deserti. Objašnjenje je jasno – ćelije tumora troše glukozu brže od zdravih ćelija, pa mozak počinje da programira ponašanje da 'služi' bolesti”, rekla je jedna influenserka u snimku koji je na Instagramu pregledan skoro dva miliona puta.
Influenserka je takođe otkrila da je jedna žena, koja je kasnije saznala da se bori sa rakom bubrega, tvrdila da može da pije „vodu od kiselih krastavaca direktno iz tegle, i to sa keksom”. Druga osoba se iznenada „zakačila” za mlečne proizvode. Rođaci su mislili da je to samo „faza”.
Ograničena istraživanja takođe sugerišu da promene u prehrambenim navikama mogu da budu predznak dijagnoze raka. U jednom pregledu iz 2022. godine, analizirajući sedam studija o ovoj temi, italijanski istraživači su primetili da „želja za hranom može da bude povezana sa rakom dojke, limfomom, rakom jajnika i endometrijuma”.
U članku u časopisu International Journal of Environmental Research and Public Health, istraživači su naveli da pacijenti pokazuju veću želju za hranom uopšte i za specifične grupe, kao što su brza hrana, slatkiši, ugljeni hidrati, skrob i masti.
„Toplo preporučujemo praćenje prehrambenih navika kod pacijenata sa rakom, kako prilikom prve posete, tako i tokom kontrole, kako bi se pravovremeno uočile eventualne promene u ponašanju u ishrani”.
Ipak, napomenuli su da zbog ograničenog broja istraživanja postoji „još značajan jaz u znanju”.
„Bolje razumevanje prehrambenih navika pacijenata i preživelih od raka je od izuzetne važnosti za pružanje adekvatne zdravstvene podrške”, dodali su.
Pre više od 40 godina, dr Tarstan Brvin sa Instituta za onkologiju u Glazgovu je izvestio da jedan na četvoro njegovih pacijenata opisuje kako su mesecima pre dijagnoze, naizgled neobjašnjivo, izgubili apetit za hranom ili pićem koje su ranije voleli.
Za jednog je čaj postao „najneprijatniji”, drugi je rekao da sir „ukusom podseća na žvaku”, dok je treći prijavio da su kobasice postale „kožne”. Takve želje bi nestajale kada bi se lečio njihov rak.
Međutim, drugi stručnjaci ističu da su dalja istraživanja neophodna i da je neutemeljena ideja, na primer, da treba izbegavati šećer kako bi se sprečio rast raka. Ne postoji dokaz da je želja za šećerom simptom raka. Navodna veza između raka i šećera je duga i komplikovana.
