NE IGNORIŠITE PROMENE U RUKOPISU Ponekad mogu ukazivati na ozbiljan zdravstveni problem

Danas sve ređe pišemo rukom, a mnogo češće kucamo na telefonu ili računaru, pa nije neobično da nam slova više ne izgledaju kao pre deset ili dvadeset godina. Ipak, neurolozi već dugo znaju da promene u rukopisu ponekad mogu biti više od posledice godina ili nedostatka vežbe. U određenim situacijama one mogu ukazivati na promene u radu nervnog sistema ili biti jedan od simptoma bolesti koje utiču na pokrete i finu motoriku.

Naravno, promenjen rukopis sam po sebi nije dijagnoza. Najčešće je reč o bezazlenim uzrocima, ali ako se promena javila iznenada ili je prate drugi simptomi, vredi razgovarati sa lekarom.

Šta se zapravo menja u rukopisu?

Promena ne mora da znači da odjednom pišemo neuredno. Lekari obraćaju pažnju na različite detalje: da li su slova postala sitnija nego ranije, da li je pisanje sporije, da li ruka podrhtava, da li je pritisak olovke slabiji ili jači i da li se osoba zamara mnogo brže nego ranije.

Kod nekih ljudi promeni se samo izgled slova, dok drugi primete da im je potrebno mnogo više vremena da napišu kratku poruku ili se potpišu.

Parkinsonova bolest i sitniji rukopis

Jedna od najpoznatijih promena jeste mikrografija, odnosno rukopis koji postaje sve sitniji kako osoba piše. Upravo je to jedan od karakterističnih znakova Parkinsonove bolesti. Kod obolelih slova često postaju sve manja kako rečenica odmiče, rukopis izgleda zbijeno, a pokreti šake postaju sporiji i ukočeniji. Kod nekih ljudi ovakva promena može da se javi i pre nego što postanu očigledni drugi simptomi, poput drhtanja ruke u mirovanju ili usporenog hoda.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da mikrografija sama po sebi nije dovoljna za postavljanje dijagnoze, već predstavlja samo jedan deo ukupne kliničke slike.

Nije samo Parkinson uzrok promenjenog rukopisa

Promene u pisanju mogu da se jave i kod drugih stanja.

Esencijalni tremor, jedan od najčešćih poremećaja pokreta, može da izazove podrhtavanje ruke, zbog čega rukopis postaje neujednačen i teže čitljiv.

Kod osoba sa artritisom šaka razlog nije u mozgu, već u bolu, ukočenosti i smanjenoj pokretljivosti zglobova, pa mnogi spontano menjaju način na koji drže olovku ili pišu sporije.

Multipla skleroza može da utiče na koordinaciju pokreta i finu motoriku, dok dijabetička neuropatija, kao posledica dugotrajnog dijabetesa, može da oslabi osećaj i preciznost pokreta prstiju.

Ako se rukopis iznenada promeni, naročito ako je praćen slabošću jedne ruke, utrnulošću, otežanim govorom ili asimetrijom lica, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć, jer takvi simptomi mogu ukazivati na moždani udar.

Godine nisu jedini razlog, ali jesu najčešći

Sa starenjem dolazi do prirodnih promena u mišićima, zglobovima i vidu, pa nije neobično da rukopis postane nešto sporiji ili manje uredan. Osim toga, danas mnogo manje pišemo rukom nego ranije, pa se fina motorika manje koristi.

Zato lekari ne posmatraju samo rukopis, već i kada je promena nastala, koliko brzo napreduje i da li postoje drugi simptomi.

Naučnici proučavaju rukopis kao mogući „digitalni biomarker“

Poslednjih godina istraživači razvijaju tehnologije koje analiziraju brzinu pisanja, pritisak olovke, dužinu pauza između poteza i druge karakteristike pokreta ruke. Cilj nije da računar postavlja dijagnozu, već da pomogne lekarima da ranije prepoznaju promene koje bi mogle ukazivati na neurološke bolesti, pre svega Parkinsonovu bolest.

Rezultati prvih studija deluju obećavajuće, ali stručnjaci ističu da ovakvi sistemi još nisu deo rutinske medicinske prakse i da ne mogu da zamene pregled neurologa.

Kada bi trebalo da se javite lekaru?

Promena rukopisa sama po sebi retko predstavlja razlog za zabrinutost. Međutim, pregled je preporučljiv ako se uz nju jave:

drhtanje ruku
ukočenost ili usporenost pokreta
slabost šake ili cele ruke
problemi sa ravnotežom ili hodom
otežan govor ili gutanje
iznenadna promena rukopisa koja se pojavila preko noći

U takvim situacijama rukopis nije problem sam za sebe, već može biti jedan od znakova da organizam šalje signal da nešto nije u redu.

Na kraju, važno je zapamtiti da promena rukopisa najčešće nema ozbiljan uzrok. Ipak, ako primetite da pišete potpuno drugačije nego ranije i uz to imate druge tegobe, nemojte ih pripisivati samo godinama ili umoru. Ponekad upravo male promene, koje na prvi pogled deluju beznačajno, mogu biti dobar razlog da se na vreme obratite lekaru.

Eklinika