SVETOM SE ŠIRI BOLEST ZBOG KOJE POSTAJETE ALERGIČNI NA MESO Ujed ovog insekta mesecima kasnije preti da ugrozi život
Zamislite ovo: u restoranu ste, pojeli ste odrezak, a onda vas iz čista mira počne svrbeti koža, telo počinje da vam otiče i za manje od sat vremena stiže Hitna pomoć i vodi vas u bolnicu.
Ne, nije u pitanju trovanje hranom, već posledica ujeda krpelja koji ste možda dobili pre nekoliko meseci – a da toga uopšte niste bili svesni.
Ta odložena alergijska reakcija poznata je kao alfa-gal sindrom. Iako je u medijima često opisuju kao „alergiju na crveno meso“, taj naziv nije sasvim precizan, jer ovaj sindrom može izazvati ozbiljne reakcije i na mnoge druge proizvode životinjskog porekla, prenosi Science Alert.
Prema podacima Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), alfa-gal sindrom se brzo širi širom SAD, ali i ostatka sveta. Procenjuje se da čak 450.000 ljudi u SAD-u pati od ove alergije, a novija istraživanja pokazuju da je prenose mnoge vrste krpelja – više nego što se ranije mislilo.
Šta je alfa-gal?
Alfa-gal sindrom je alergijska reakcija na šećerni molekul zvan galaktoza-alfa-1,3-galaktoza, skraćeno – alfa-gal. Taj molekul se prirodno nalazi u tkivima većine sisara – poput krava, svinja, jelena i zečeva – ali ga ljudski organizam ne proizvodi.
Kada veća količina alfa-gala uđe u krvotok preko ujeda krpelja, imuni sistem može preterano reagovati i početi da proizvodi antitela protiv tog molekula. Nakon toga, prilikom ponovnog unosa hrane ili proizvoda koji sadrže alfa-gal, telo može pokrenuti burnu alergijsku reakciju.
Najčešće se reakcija javlja nakon konzumiranja crvenog mesa, ali alergiju mogu izazvati i drugi proizvodi životinjskog porekla: mlečni proizvodi, želatin (na primer u gumenim bombonima), određeni lekovi, pa čak i neki kozmetički proizvodi.
Izloženost krpeljima
Primer za to je lek heparin, koji se koristi za sprečavanje zgrušavanja krvi tokom operacija. Dobija se iz svinjskih creva i u nekim slučajevima izazivao je ozbiljne reakcije kod osoba sa alfa-gal sindromom.
Moguće je da se simptomi vremenom smanje ili nestanu ako osoba duže vreme izbegava sve okidače – uključujući ponovne ujede krpelja. Ipak, to zahteva višegodišnju disciplinu u ishrani i načinu života, jer se alfa-gal može sakriti u mnogim proizvodima u kojima ga ne biste očekivali.
Stručnjaci upozoravaju da se ovaj sindrom brzo širi. Pre nekoliko godina verovalo se da je ograničen na jugoistok SAD, gde obitava vrsta krpelja Amblyomma americanum, poznat kao „lone star tik“. Danas je poznato da ga prenose različite vrste krpelja na čak šest kontinenata, uključujući i crnonogog krpelja (deer tik), koji inače prenosi Lajmsku bolest.
Kako deluju krpelji
Krpelji ne vrebaju samo u šumama – nalaze se i u gradskim parkovima i dvorištima, gde se mogu zakačiti na prolaznike koji dođu u kontakt s vegetacijom. Sa porastom broja jelena i ljudi, raste i populacija krpelja – a time i broj obolelih.
Postoji više teorija o tome kako ujed krpelja uzrokuje alfa-gal sindrom. Jedna kaže da je uzrok velika količina sline koju krpelj ispušta tokom hranjenja, što izaziva snažan imuni odgovor. Druga teorija ističe mogućnost da krpelj ispušta sadržaj iz svog želuca u ranu.
Krpelj obično pronalazi tople, mračne delove tela da bi se zakačio. Uz pomoć nazubljenih čeljusti probija kožu i ubacuje sonde kojima se hrani, sve vreme ispuštajući anestetike, antikoagulanse i šećere poput alfa-gala – što mu omogućava da bude neprimetan i po nekoliko dana.
Alergijske reakcije mogu biti dramatične
Simptomi se ne pojavljuju odmah nakon ujeda. Prva reakcija se obično dešava od mesec dana do tri meseca nakon senzibilizacije.
Reakcije mogu varirati – od osipa, otoka, jakog bola u stomaku, mučnine, pa sve do anafilaktičkog šoka, koji je potencijalno životno ugrožavajući. Simptomi se najčešće javljaju dva do šest sati nakon obroka koji sadrži alfa-gal.
Zbog niskog nivoa informisanosti među lekarima, dijagnoza često kasni ili se pogrešno postavlja. Studija iz 2022. godine pokazala je da čak 42% američkih lekara nikada nije čulo za alfa-gal sindrom.
Pre deset godina pacijentima je trebalo i više godina da dobiju pravu dijagnozu. Danas je situacija bolja u regionima gde su lekari upoznati sa ovim sindromom, ali mnogi pacijenti širom sveta i dalje lutaju od jedne ordinacije do druge.
Šta ako sumnjate na alfa-gal sindrom?
Ako sumnjate da imate ovaj sindrom, javite se lekaru i zatražite jednostavan test krvi koji meri prisustvo antitela na alfa-gal. Ako je test pozitivan, najvažnija mera lečenja je potpuna izbegavanje svih proizvoda koji sadrže sastojke iz sisara – uključujući meso, mleko, sir, kozmetiku, lekove i ostale „skrivene“ izvore.
Obavezno čitajte deklaracije! Neki proizvodi sadrže aditive kao što je karagenan, koji se dobija iz crvenih algi, ali može sadržati tragove alfa-gala. U težim slučajevima, osobe sa ovom alergijom moraju nositi EpiPen, injekciju adrenalina za hitne slučajeve anafilaktičkog šoka.
Misterija koja se tek istražuje
Ovaj sindrom je prvi put dokumentovan početkom 2000-ih. Od tada je nauka značajno napredovala – potvrđena je veza sa ujedima specifičnih krpelja, a istraživanja pokazuju da oboleli od alfa-gal sindroma mogu imati povećan rizik od srčanih bolesti, čak i ako nemaju izražene alergijske simptome.
Međutim, i dalje postoje brojne nepoznanice: kako tačno krpelj „zavede“ imuni sistem, i zašto su neki ljudi podložniji od drugih?
S obzirom na rast interesovanja javnosti i nauke, naredna decenija bi mogla doneti značajne pomake u prevenciji, dijagnostici i lečenju ove neobične bolesti. Do tada – kad god se krećete po šumama, livadama ili parkovima – nosite duge rukave, duge pantalone i sredstvo protiv krpelja. A ako vas ipak ujede krpelj, budite posebno obazrivi sledeći put kada posegnete za odreskom – ili gumenim bombonama.
