СВЕТОМ СЕ ШИРИ БОЛЕСТ ЗБОГ КОЈЕ ПОСТАЈЕТЕ АЛЕРГИЧНИ НА МЕСО Ујед овог инсекта месецима касније прети да угрози живот

Не, није у питању тровање храном, већ последица уједа крпеља који сте можда добили пре неколико месеци – а да тога уопште нисте били свесни.

Та одложена алергијска реакција позната је као алфа-гал синдром. Иако је у медијима често описују као „алергију на црвено месо“, тај назив није сасвим прецизан, јер овај синдром може изазвати озбиљне реакције и на многе друге производе животињског порекла, преноси Science Alert.

Према подацима Америчког центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), алфа-гал синдром се брзо шири широм САД, али и остатка света. Процењује се да чак 450.000 људи у САД-у пати од ове алергије, а новија истраживања показују да је преносе многе врсте крпеља – више него што се раније мислило.

Шта је алфа-гал?
 

Алфа-гал синдром је алергијска реакција на шећерни молекул зван галактоза-алфа-1,3-галактоза, скраћено – алфа-гал. Тај молекул се природно налази у ткивима већине сисара – попут крава, свиња, јелена и зечева – али га људски организам не производи.

Када већа количина алфа-гала уђе у крвоток преко уједа крпеља, имуни систем може претерано реаговати и почети да производи антитела против тог молекула. Након тога, приликом поновног уноса хране или производа који садрже алфа-гал, тело може покренути бурну алергијску реакцију.

Најчешће се реакција јавља након конзумирања црвеног меса, али алергију могу изазвати и други производи животињског порекла: млечни производи, желатин (на пример у гуменим бомбонима), одређени лекови, па чак и неки козметички производи.

Изложеност крпељима
 

Пример за то је лек хепарин, који се користи за спречавање згрушавања крви током операција. Добија се из свињских црева и у неким случајевима изазивао је озбиљне реакције код особа са алфа-гал синдромом.

Могуће је да се симптоми временом смање или нестану ако особа дуже време избегава све окидаче – укључујући поновне уједе крпеља. Ипак, то захтева вишегодишњу дисциплину у исхрани и начину живота, јер се алфа-гал може сакрити у многим производима у којима га не бисте очекивали.

Стручњаци упозоравају да се овај синдром брзо шири. Пре неколико година веровало се да је ограничен на југоисток САД, где обитава врста крпеља Amblyomma americanum, познат као „лоне стар тик“. Данас је познато да га преносе различите врсте крпеља на чак шест континената, укључујући и црноногог крпеља (деер тик), који иначе преноси Лајмску болест.

Како делују крпељи
 

Крпељи не вребају само у шумама – налазе се и у градским парковима и двориштима, где се могу закачити на пролазнике који дођу у контакт с вегетацијом. Са порастом броја јелена и људи, расте и популација крпеља – а тиме и број оболелих.

Постоји више теорија о томе како ујед крпеља узрокује алфа-гал синдром. Једна каже да је узрок велика количина слине коју крпељ испушта током храњења, што изазива снажан имуни одговор. Друга теорија истиче могућност да крпељ испушта садржај из свог желуца у рану.

Крпељ обично проналази топле, мрачне делове тела да би се закачио. Уз помоћ назубљених чељусти пробија кожу и убацује сондe којима се храни, све време испуштајући анестетике, антикоагулансе и шећере попут алфа-гала – што му омогућава да буде неприметан и по неколико дана.

Алергијске реакције могу бити драматичне
 

Симптоми се не појављују одмах након уједа. Прва реакција се обично дешава од месец дана до три месеца након сензибилизације.

Реакције могу варирати – од осипа, отока, јаког бола у стомаку, мучнине, па све до анафилактичког шока, који је потенцијално животно угрожавајући. Симптоми се најчешће јављају два до шест сати након оброка који садржи алфа-гал.

Због ниског нивоа информисаности међу лекарима, дијагноза често касни или се погрешно поставља. Студија из 2022. године показала је да чак 42% америчких лекара никада није чуло за алфа-гал синдром.

Пре десет година пацијентима је требало и више година да добију праву дијагнозу. Данас је ситуација боља у регионима где су лекари упознати са овим синдромом, али многи пацијенти широм света и даље лутају од једне ординације до друге.

Шта ако сумњате на алфа-гал синдром?
 

Ако сумњате да имате овај синдром, јавите се лекару и затражите једноставан тест крви који мери присуство антитела на алфа-гал. Ако је тест позитиван, најважнија мера лечења је потпуна избегавање свих производа који садрже састојке из сисара – укључујући месо, млеко, сир, козметику, лекове и остале „скривене“ изворе.

Обавезно читајте декларације! Неки производи садрже адитиве као што је карагенан, који се добија из црвених алги, али може садржати трагове алфа-гала. У тежим случајевима, особе са овом алергијом морају носити ЕпиПен, ињекцију адреналина за хитне случајеве анафилактичког шока.

Мистерија која се тек истражује
 

Овај синдром је први пут документован почетком 2000-их. Од тада је наука значајно напредовала – потврђена је веза са уједима специфичних крпеља, а истраживања показују да оболели од алфа-гал синдрома могу имати повећан ризик од срчаних болести, чак и ако немају изражене алергијске симптоме.

Међутим, и даље постоје бројне непознанице: како тачно крпељ „заведе“ имуни систем, и зашто су неки људи подложнији од других?

С обзиром на раст интересовања јавности и науке, наредна деценија би могла донети значајне помаке у превенцији, дијагностици и лечењу ове необичне болести. До тада – кад год се крећете по шумама, ливадама или парковима – носите дуге рукаве, дуге панталоне и средство против крпеља. А ако вас ипак уједе крпељ, будите посебно обазриви следећи пут када посегнете за одреском – или гуменим бомбонама.

Дневно.хр