VRATITE SE SA MORA, POGLEDATE SE U OGLEDALO I ŠOK! Evo zašto lice tek tada „poludi“ od bubuljica

Iako deluje paradoksalno, jer sunce i morska voda tokom samog letovanja često isuše postojeće bubuljice, a ten izgleda skoro besprekorno, procesi koji se dešavaju ispod površine kože tokom boravka na moru dođu na „naplatu” čim se vratite kući.

Zašto izlaze bubuljice posle mora?

Kada je koža izložena UV zračenju, ona se brani tako što ubrzano stvara nove ćelije i zadebljava površinski sloj. Tokom odmora, to zadebljanje deluje kao da je koža „glatka". Međutim, taj sloj mrtvih ćelija zarobljava sebum (prirodnu masnoću) i bakterije unutar pora. Čim prestane intenzivno izlaganje suncu, te začepljene pore komedona pretvaraju se u upaljene bubuljice.

Zatim je tu i efekat „isušivanja" i pojačana proizvodnja sebuma. Morska so i sunce isušuju površinu kože. Organizam to prepoznaje kao dehidraciju i u želji da se zaštiti, lojne žlezde počinju da luče dvostruko više sebuma nego obično. Kada se ta prekomerna masnoća pomeša sa zadebljalim slojem mrtvih ćelija, nastaje idealno okruženje za razvoj bubuljica.

Takođe, kreme sa zaštitnim faktorom su neophodne na moru, ali mnoge od njih, posebno vodootporne i teške formule za telo, sadrže komedogene sastojke koji zapušavaju pore. Ako se SPF ne ukloni temeljno sa lica svako veče, nakupljeni slojevi kreme, znoja i soli mogu da izazovu akne. 

Na stanje kože utiče i prekomerno sunčanje koje zapravo slabi lokalni imunitet i narušava njenu barijeru. Kada se vratite sa mora, bakterije se vraćaju u većem broju, a oslabljena koža ne može sama da se izbori sa njima. Ne treba zaboraviti ni kombinaciju visoke vlažnosti vazduha na moru, konstantnog znojenja, peska i dodirivanja lica peškirom stvaraju podlogu za takozvane tropik/majorka akne, oblik akni uzrokovan toplotom, znojem i suncem.

Šta ne treba da radite ako su se posle mora pojavile bubuljice

- Ako se neko sa mora vrati sa licem punim bubuljica, moj prvi savet je - nemojte pokušavati da očistite kožu agresivno. To je jedna od najčešćih grešaka. Posle mora koža često luči više sebuma, tu je znoj koji deluje okluzivno, a pored toga narušena je barijerna funkcija zbog sunca, soli, hlora i češćeg umivanja. Toplota i vlaga takođe mogu da pogoršaju akne, a kod nekih ljudi mogu da doprinesu i da se pojavi folikulitis - objašnjava u razgovoru za eKlinika portal magistar farmacije mr ph Jelena Sazdanović-Sušić.

Naša sagovornica sastavila je listu šta nikako ne treba raditi ako se posle mora pojave bubuljice na licu:

• Ne cediti i ne dirati bubuljice. Time se povećava inflamacija i rizik od postinflamatornih fleka i ožiljaka
• Ne koristiti četkice i grube mehaničke pilinge koji se ne smeju primenjivati na upaljenoj koži. Ako je koža već iritirana, mehanička eksfolijacija može dodatno narušiti njenu barijernu funkciju
• Ne uvoditi odjednom 4 ili 5 jakih, aktivnih sastojaka. Tipična greška je: salicilna glikolna retinoid benzoil-peroksid još nešto za fleke... Takav pristup često dovede do iritacija i pogoršanja.
• Ne isušivati kožu alkoholnim tonicima i agresivnim čistačima. Cilj nije da koža „škripi" posle čišćenja, lice ne sme čak ni da zateže
• Ne ostavljati SPF po strani. Naprotiv, svakodnevna zaštita od sunca je sada posebno važna, jer se izlaganjem upalnih procesa suncu najčešće dobijaju postinflamatorne hiperpigmentacije (fleke). Treba birati nekomedogeni SPF 30 lagane, nekomedogene teksture.

Umirujuća rutina od nekoliko koraka

Magistar farmacije mr ph Jelena Sazdanović-Sušić svima koji se suočavaju sa ovim problemom savetuje umirujuću rutinu od nekoliko koraka, umesto pokušaja da se sve reši odjednom, kao i postavljanje temelja za uvođenje aktivnih supstanci.

- Za jutro preporučujem blago čišćenje. Neagresivan, neabrazivan čistač. Ako je koža izrazito masna, može se uvesti čistač sa salicilnom kiselinom, ali prethodno pogledati osetljivost i oštećenja. Hidratacija podrazumeva lagani hidratantni preparat u vidu seruma koji sadrži ceramide, centelu i pantenol. Zatim SPF 30–50 i to nekomodogeni lagani preparat, koji se najčešće može naći među korejskom kozmetikom. Za veče je najefektnije temeljno, ali nežno duplo čišćenje - prvo preparat na bazi ulja, a potom na bazi vode. Jedan ciljani aktivni sastojak u vidu seruma. Hidratacija i podrška barijernoj funkciji kože u vidu lagane umirujuće kreme - naglašava sagovornica eKlinika portala i dodaje je da je vrlo važna stvar da se lice čisti dodatno u toku dana nakon intenzivnog znojenja kao što su sportske aktivnosti, treninzi u teretani... i to nežnom umivalicom, jer znoj, sebum i nečistoće mogu da doprinesu zapušavanju pora.

Nisu sve bubuljice iste

Koje aktivne sastojke bi trebalo koristiti ako se posle mora suočimo sa bubuljicama, mr ph Jelena Sazdanović-Sušić savetuje da tu treba napraviti razliku prema tome kako bubuljice izgledaju. Ako su dominantno zapušene pore, mitiseri i sitne bubuljice, preporučuje salicilnu kiselinu (BHA).

- Ona pomaže da se očiste pore i deluje na upalne procese. Ali, ne treba je koristiti svaki dan, nekoliko puta nedeljno ili na drugi dan je najčešće dovoljno, jer salicilna kiselina može dodatno da dehidrira kožu. Ako su prisutne crvene, upaljene bubuljice flekice, moj favorit bi bila čista azelaična kiselina u koncentraciji od minimalno 15% zato što je posebno interesantna kada imamo kombinaciju: bubuljice inflamacija postinflamatorne fleke.Za „kožu koja se tek vratila sa mora”, često bih pre izabrala azelaičnu kiselinu u odnosu na AHA/BHA kiseline. Ako su bubuljice brojne i jako upaljene, treba se obratiti dermatologu - savet je naše sagovornice.

- Ukoliko su prisutne sitne, bubuljice koje svrbe, crvene, sve izgledaju gotovo isto, naročito na čelu, uz liniju kose, bradi ili gornjem delu tela, treba razmišljati i o Malassezia folikulitisu. Toplota, vlaga, znojenje i okluzija mogu da budu faktori koji mu pogoduju. U tom slučaju nije dobro samo gomilati BHA, retinoide i druge proizvode protiv akni, potrebna je pravilna dijagnoza i odlazak dermatologu, jer je pristup drugačiji - ističe mr ph Sazdanović-Sušić.

Nije svaka „erupcija” nakon mora klasična akna

Sagovornica eKlinika portala podseća da retinoidi imaju veliku ulogu u tretmanu akni jer pomažu otčepljivanju pora i smanjenju inflamacije.

- Ali, ja ih ne bih uvodila prvog dana po povratku sa mora, ako je koža crvena, zategnuta, suva ili iritirana. Prvo bih stabilizovala kožu, a zatim postepeno uvela retinoid, ako je potrebno. Moj princip za negu kože posle mora u jednoj rečenici glasi: „Umiri, hidriraj, zaštiti, zatim tretiraj” a nikako „isuši, izribaj, iscedi, dodaj 5 aktivnih supstanci i napravi još više problema”. I još nešto je važno znati - nije svaka „erupcija” nakon mora klasična akna. Ako se pojave duboke i bolne promene, veliki broj pustula, promene koje ostavljaju ožiljke ili se stanje ne popravlja uprkos pravilnoj rutini, dermatolog treba da utvrdi da li su u pitanju acne vulgaris, folikulitis, neki vid dermatitisa ili nešto drugo. Kod dubokih, bolnih nodula i cisti obavezno se preporučuje pregled dermatologa zbog rizika od ožiljaka. Za većinu ljudi koji se sa mora vrate sa „haosom" na licu, najpametnija početna rutina je zato vrlo jednostavna - blagi čistači lagana hidratacija nekomedogeni SPF jedan pažljivo odabran aktivni sastojak, umesto agresivnog napada na kožu - preporučuju čitaocima eKlinika portala magistar farmacije Jelena Sazdanović-Sušić.

Ivana Vušković

eKlinika