MOZAK SE STVARNO SMANJUJE ZBOG OVOGA! Nova studija otkriva šta nam UNIŠTAVA pamćenje i povećava rizik od Alchajmera
Dugotrajno sjedenje, bez obzira na fizičku aktivnost, može nepovratno da ošteti mozak, čak i da ga smanji, dokazala je najnovija studija.
Čak i najaktivnije osobe suočavaju se s rizikom bržeg smanjenja mozga ako previše sede, tvrdi novo istraživanje.
Studija koju su vodili istraživači iz Centra za pamćenje i Alchajmerovubolest Univerziteta Vanderbilt je pratila starije odrasle osobe tokom sedam godina. Ispitivali su koliko dugo su učesnici sedeli, koliko često su se kretali i koliko im se mozak smanjio tokom vremena.
Rezultati su bili zabrinjavajući. Vežbanje nije u potpunosti neutralizovalo efekte dugotrajnog sedenja. Što se više sati provodi sedeći, to je veći pad funkcije mozga.
Sedenje satima smanjuje mozak
Studija je pokazala da čak i oni koji su vežbali 150 minuta nedeljno i dalje doživljavaju smanjenje mozga ako sede satima. Pamćenje se pogoršava, a hipokampus gubi volumen.
Učesnici su nosili monitore za ručni zglob koji su pratili svaki pokret. U proseku su sjedili 13 sati dnevno. To je mnogo vremena provedenog sedeći – za stolom, na kauču, u automobilu. I to je uzelo danak.
Oni koji su više sedeli imali su tanji mozak u područjima povezanim s pamćenjem i Alchajmerovom bolešću.
Genetski rizik i sedenje
Sedenje je dovoljno loše, ali za one koji nose gen APOE-ε4, stanje je još gore. Ovaj gen već povećava rizik od Alchajermove bolesti. Istraživači su otkrili da on takođe pojačava uticaj sedenja.
Increased sedentary behavior is associated with neurodegeneration and worse cognition in older adults over a 7‐year period despite high levels of physical activity - Gogniat - 2025 - Alzheimer's & Dementia - Wiley Online Library https://t.co/n2ZdoEnvp3
— クρίス (@chrmina) May 16, 2025
Ljudi koji nose gen APOE-ε4 izgubili su više sive materije u određenim delovima mozga. Ta područja uključuju frontalni i parijetalni režnjev, koji su važni za donošenje odluka i pamćenje informacija.
Budući da su se ove regije mozga smanjile, nosioci gena imali su više problema sa zadacima pamćenja. Nisu mogli da pamte reči tako lako kao drugi. Takođe, bilo im je teže da brzo imenuju objekte. Oštećenje u ovim područjima mozga otežalo je jednostavne zadatke pamćenja.
Zašto sedenje šteti mozgu?
Kada dugo sedite, protok krvi u mozak se usporava. To znači da mozak dobija manje kiseonika i manje hranjljivih materija, koje su neophodne za održavanje zdravlja moždanih ćelija.
Sa smanjenim protokom krvi, mozak se bori da održi jake veze između svojih ćelija. Vremenom to može da uzrokuje smanjenje hipokampusa - dela mozga koji upravlja pamćenjem.
Sedenje, takođe, može dovesti do veće upale u telu. Upala uključuje hemikalije koje mogu da oštetiti moždane ćelije. Za ljude s genom koji je povezan s Alchajmerom, ova upala može da izazove još veća oštećenja mozga.
Vežbanje ne može izbrisati štetu
Studija nije samo jednom proučavala volumen mozga. Pratila je promene tokom sedam godina. Nalazi su bili jasni. Više sedenja značilo je brže smanjenje mozga, posebno kod osoba s genetskim rizikom.
Čak ni oni koji su redovno vežbali nisu mogli da izbegnu štetu. I dalje su gubili volumen mozga u područjima povezanim s pamćenjem, jezikom i brzinom obrade informacija.
Ne možete poništiti sate sedenja jutarnjim trčanjem - studija je to jasno pokazala. Istraživači predlažu da se vreme sjedenja prekine čestim šetnjama, istezanjem ili pauzama za stajanje.
