МОЗАК СЕ СТВАРНО СМАЊУЈЕ ЗБОГ ОВОГА! Нова студија открива шта нам УНИШТАВА памћење и повећава ризик од Алцхајмера

Чак и најактивније особе суочавају се с ризиком бржег смањења мозга ако превише седе, тврди ново истраживање.

Студија коју су водили истраживачи из Центра за памћење и Алцхајмеровуболест Универзитета Вандербилт је пратила старије одрасле особе током седам година. Испитивали су колико дуго су учесници седели, колико често су се кретали и колико им се мозак смањио током времена.

Резултати су били забрињавајући. Вежбање није у потпуности неутрализовало ефекте дуготрајног седења. Што се више сати проводи седећи, то је већи пад функције мозга.

Седење сатима смањује мозак

Студија је показала да чак и они који су вежбали 150 минута недељно и даље доживљавају смањење мозга ако седе сатима. Памћење се погоршава, а хипокампус губи волумен.

Учесници су носили мониторе за ручни зглоб који су пратили сваки покрет. У просеку су сједили 13 сати дневно. То је много времена проведеног седећи – за столом, на каучу, у аутомобилу. И то је узело данак.

Они који су више седели имали су тањи мозак у подручјима повезаним с памћењем и Алцхајмеровом болешћу.

Генетски ризик и седење

Седење је довољно лоше, али за оне који носе ген АПОЕ-ε4, стање је још горе. Овај ген већ повећава ризик од Алцхајермове болести. Истраживачи су открили да он такође појачава утицај седења.

Increased sedentary behavior is associated with neurodegeneration and worse cognition in older adults over a 7‐year period despite high levels of physical activity - Gogniat - 2025 - Alzheimer's & Dementia - Wiley Online Library https://t.co/n2ZdoEnvp3

— クρίス (@chrmina) May 16, 2025

Људи који носе ген АПОЕ-ε4 изгубили су више сиве материје у одређеним деловима мозга. Та подручја укључују фронтални и паријетални режњев, који су важни за доношење одлука и памћење информација.

Будући да су се ове регије мозга смањиле, носиоци гена имали су више проблема са задацима памћења. Нису могли да памте речи тако лако као други. Такође, било им је теже да брзо именују објекте. Оштећење у овим подручјима мозга отежало је једноставне задатке памћења.

Зашто седење штети мозгу?

Када дуго седите, проток крви у мозак се успорава. То значи да мозак добија мање кисеоника и мање храњљивих материја, које су неопходне за одржавање здравља можданих ћелија.

Са смањеним протоком крви, мозак се бори да одржи јаке везе између својих ћелија. Временом то може да узрокује смањење хипокампуса - дела мозга који управља памћењем.

Седење, такође, може довести до веће упале у телу. Упала укључује хемикалије које могу да оштетити мождане ћелије. За људе с геном који је повезан с Алцхајмером, ова упала може да изазове још већа оштећења мозга.

Вежбање не може избрисати штету

Студија није само једном проучавала волумен мозга. Пратила је промене током седам година. Налази су били јасни. Више седења значило је брже смањење мозга, посебно код особа с генетским ризиком.

Чак ни они који су редовно вежбали нису могли да избегну штету. И даље су губили волумен мозга у подручјима повезаним с памћењем, језиком и брзином обраде информација.

Не можете поништити сате седења јутарњим трчањем - студија је то јасно показала. Истраживачи предлажу да се време сједења прекине честим шетњама, истезањем или паузама за стајање.