NAUČNICI OTKRILI KRIVCA ZA POMOR PČELA? Ako se ovako nastavi meda u svetu neće biti ni za lek

Ovaj posao je u njegovoj porodici skoro ceo vek, a kamionima punim pčela snabdeva celu zemlju iz Južne Dakote, oprašujući useve poput badema, crnog luka, lubenica i krastavaca, piše Gardijan.

Prošlog decembra, njegove pčele su zimovale u Kaliforniji kada je zahladnelo. Pčele su se grupisale na vrhu košnica pokušavajući da se ugreju.

- Svaki put kada bih izašao do košnice, bilo ih je sve manje i manje. Onda, nedelju dana kasnije, bilo bi još uginulih za skupljanje... svake nedelje dolazi do gubitaka, broj se neprekidno smanjuje – rekao je Adi.

Na kraju je izgubio 75% svojih pčela.

Spirala smrti

- Ovo je tužno, depresivno. Ako budemo imali sličnu situaciju ove godine – a zaista se nadam da nećemo – onda će biti to spirala smrti – naveo je on.

To se pretvorilo u najveće zabeleženo masovno uginuće medonosnih pčela u SAD, pri čemu su pčelari u proseku gubili 60% svojih kolonija, uz trošak od 600 miliona dolara.

Naučnici su užurbano pokušavali da otkriju šta se dogodiloi i šta je razlog za pomor. Naučni rad koji je objavilo Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA), iako još uvek nije recenziran, utvrdio je da su skoro sve kolonije bile zaražene virusom koji šire parazitske grinje, za koje se čini da su razvile otpornost na glavne hemikalije koje se koriste za njihovu kontrolu.

Grinje varoa puze i skaču između pčela radilica. Ako nema infekcija, one obično ne štete pčeli. Ali ako su bolesti prisutne, one ih brzo šire.

Iako varoa obično napada medonosne, a ne divlje pčele, bolesti koje širi mogu ubiti i druge oprašivače - istraživanja su pokazala da se virusne epidemije među medonosnim pčelama često prelivaju i na divlje kolonije, sa potencijalnim lančanim posledicama po biodiverzitet.

Svi pčelari u USDA istraživanju koristili su amitraz, pesticid koji se široko upotrebljava u ovom sektoru za uništavanje grinja. Ali istraživanje je pokazalo da su sve testirane grinje bile otporne na njega: nakon godina intenzivne upotrebe, čini se da amitraz više nije efikasan. Ovo otkriće naglašava „hitnu potrebu za novim strategijama kontrole ovog parazita“, kažu istraživači.

Broj grinja je porastao na visok nivo, navode istraživači, koji su prikupili stotine uzoraka iz uginulih i živih košnica iz 113 kolonija.

- Kada se grinje otmu kontroli, virulentni virusi imaju veću verovatnoću da preovladaju – naveli su oni.

Grinje varova su od 1980. razvile otpornost na najmanje četiri miticida - pesticida specijalno formulisanih za kontrolu grinja, koje je teško razviti - što pčelarima stvara značajne probleme.

Pesticidi, klima i kolonije

Međutim, otkriće grinja otpornih na amitraz u košnicama ne znači da su one same odgovorne za sva prošlogodišnji pomor pčela. Verovatno je da kombinacija faktora uzrokuje uzastopna uginuća kolonija američkih pčela, uključujući promenu klime, izloženost pesticidima i manjak hrane u vidu polena i nektara usled širenja monokulturne poljoprivrede. Mnogi američki pčelari sada očekuju da će svake godine izgubiti 30% ili više svojih kolonija.

Ovi širi, kombinovani faktori takođe su razorni za divlje oprašivače i autohtone vrste pčela – a medonosne pčele, koje njihovi pčelari pomno prate, možda deluju kao rani pokazatelj pritisaka koji utiču na insekte.

Dejv Gulson, profesor biologije na Univerzitetu u Saseksu, kaže da studija nije pružila dokaze da je virusno opterećenje bilo veće u slabijim kolonijama.

- Skoro sve pčelinje kolonije imaju ove viruse, ali oni nanose značajnu štetu samo kada je kolonija pod stresom – rekao je on i dodao da visok nivo virusne infekcije može biti simptom lošeg zdravlja, a ne uzrok za pomor.