(VIDEO) OVO JE MESTO DA SE NAJEŽIŠ Ostrvo duhova je napušteno ali krije mračnu i strašnu istoriju
Povelja, misteriozno italijansko ostrvo, već decenijama nosi zlokobni nadimak "ostrvo duhova".
Njegova mračna istorija, isprepletana pričama o karantinu, sanatorijumu i nerazjašnjenim smrtima, privlači pažnju istraživača, avanturista, ali i zaljubljenika u natprirodno.
Iako nauka tvrdi da su mnoge legende preuveličane, tajanstvena atmosfera i svedočenja lokalaca i dalje raspiruju maštu onih koji tragaju za odgovorima.
Skrivajući se u mirnim vodama Venecijanske lagune, između Lida i glavnog grada, ostrvo Povelja (Poveglia) već vekovima budi znatiželju, ali i jezu. Na prvi pogled, njegovo bujno zelenilo i idilična lokacija deluju kao savršeno mesto za beg od svakodnevnice. Međutim, kada se zaviri dublje u prošlost, ispostavlja se da je ovo malo ostrvo oduvek nosilo teret tame, bolesti i smrti.
Iako danas napušteno, Povelja je tokom vekova menjala uloge, od utočišta i karantinskog centra do mesta na kojem su vršeni brutalni eksperimenti. I upravo zbog toga je stekla status jednog od najozloglašenijih ostrva sveta.
Od karantina do mentalne bolnice
Prvi tragovi naseljenosti Povelje datiraju još iz rimskog doba. U srednjem veku, Venecijanci su je koristili kao deo odbrambenog sistema, s obzirom na njen strateški položaj. Ipak, prava transformacija ostrva dolazi u 14. veku, kada postaje karantinski centar za mornare i putnike.
Kada bi Venecija bila pogođena kugom ili drugim epidemijama, Povelja bi postajala sablasna "čekalica smrti". Oboleli su slati na ostrvo da bi bili izolovani, često ostavljeni bez medicinske pomoći i nade za preživljavanjem. Prema nekim podacima, hiljade ljudi je upravo na ovom mestu izdahnulo, a masovne grobnice su postale deo njegove strašne svakodnevice.
Krajem 19. veka, ostrvo je dobilo novu funkciju, pretvoreno je u psihijatrijsku ustanovu. Tada počinju da se prepliću istina i mit. Beleži se da je ostrvo bilo dom za mnoge pacijente sa ozbiljnim mentalnim oboljenjima, ali i mesto gde su uslovi života bili daleko od humanih.
Lokalne legende tvrde da je tadašnji upravnik bolnice, lekar, bio poznat po eksperimentima nad pacijentima, uključujući lobotomije i okrutne terapije.
Prema izveštaju Travel kanala iz 2014. godine, doktor je skočio sa tornja sa zvonom 1930-ih nakon što je rekao da su ga duhovi izludeli. Kasnije je preminuo. Decenijama kasnije, obližnji stanovnici su pričali da još uvek čuju zvono, iako je ono uklonjeno mnogo godina ranije. U tom izveštaju, pod nazivom "Ukleta istorija", takođe se navodi da su neki radovi na restauraciji nedavno započeti, ali su „iznenada prekinuti bez objašnjenja“.
Iako ne postoji zvanična potvrda za ove tvrdnje, priče su živele, a dodatnu misteriju podsticao je i toranj koji i danas stoji kao nemi svedok minulih vremena.
"Ne kopaj, ovde počivaju mrtvi od zaraze"
Duboko u šipražju ostrva Povelja, među lišćem i puzavicama, i danas se može naići na zastrašujući kameni natpis, skoro zaboravljen u tišini vremena. Uklesane reči na latinskom jeziku upozoravaju: "NE FODIAS. VITA FUNGI CONTAGIO REQUIESCUNT. MDCCXCIII." – što u prevodu znači: „Ne kopaj. Ovde počivaju zaraženi kugom. 1793." Ovaj spomenik podignut je u doba kada je Povelja služila kao karantin i masovna grobnica za žrtve epidemije kuge. Meštani i danas tvrde da su tela spaljivana i zatrpavana u panici, dok duše preminulih nikada nisu našle mir. Mnogi veruju da su upravo takva mesta epicentar ukletosti koja je obavila ostrvo, pretvorivši ga u jednu od najmračnijih tačaka italijanske istorije. Legende pričaju da noću, kada se vetar smiri, sa ovih mesta dopiru tihi jecaji i pozivi iz tame.
Mistične priče koje preživljavaju vekovima
Vremenom, Povelja je izrasla u centralnu tačku italijanskog folklora o ukletim mestima. Legende govore o duhovima žrtava kuge koji ne mogu da nađu mir, o neobjašnjivim zvucima koji navodno odjekuju među ruševinama, pa čak i o prikazama koje progone retke posetioce.
Turistički vodiči vole da ističu da ostrvo nije dostupno javnosti, "zabranjeno zbog bezbednosti", iako su neki avanturisti uspevali da ga posete nelegalnim putem. Njihova svedočenja su gotovo uvek ispunjena pričama o jezivim osećajima i misterioznim pojavama.
I pored svega, stručnjaci ističu racionalne razloge zašto ostrvo deluje jezivo. Godine zapuštenosti i urušenih zgrada ostavile su prostor prirodi da preuzme svoje. Biljke su prekrile nekadašnje bolničke prostorije, a tihi zvuci lagune dodatno doprinose mističnoj atmosferi.
Arhitekti i istoričari podsećaju da mnoga mesta sa bogatom istorijom nose slične priče, koje su vremenom preuveličane usmenim predanjima. Povelja je, kako kažu, pre svega spomenik venecijanske prošlosti i svedok borbe čovečanstva sa zarazama i mentalnim bolestima.
"Ukleto", ali i istorijski vredno
Uprkos pričama o duhovima, ostrvo poseduje značajan kulturno-istorijski potencijal. Zidine starog karantina, kule sa zvonom i ostaci mentalne bolnice svedoče o važnim epohama italijanske istorije. Postoje inicijative da se ostrvo obnovi i pretvori u memorijalni centar, ali za sada ono ostaje zaključano, prepušteno tišini lagune.
Psiholozi tvrde da mesta poput Povelje pokreću duboko ukorenjene strahove ljudi od smrti, bolesti i izolacije. Zato su ovakve lokacije stalna inspiracija za filmske scenarije, dokumentarce i urbane legende. I upravo ta kombinacija realnog i natprirodnog održava Povelju na listama "najukletijih" ostrva sveta.
Zvanično, pristup ostrvu je zabranjen. Italijanske vlasti su više puta odbijale komercijalne projekte koji bi uključivali preuređenje Povelje, što je i posle mnogo godina misterija. Iako ne postoji nikakva "zvanična zabrana zbog duhova", a ostrvo je označeno kao nesigurno zbog nestabilnih objekata i opasnosti od urušavanja, to često nije dovoljno dobro objašnjenje koje bi zaustavilo priče o natprirodnom.
Bez obzira na zabranu, Povelja je ostala meta radoznalih putnika, avanturista i "lovaca na duhove". Na internetu se mogu pronaći brojni snimci ljudi koji su tajno pristupali ostrvu, sa kamerama beležili tmurne kadrove i uzbuđeno govorili o čudnim zvucima i osećajima koje su doživeli.
Po svemu sudeći, Povelja će još dugo ostati sinonim za misteriju i strah. Dok naučnici i istoričari apeluju da se sagleda prava istorijska vrednost ostrva, narodna predanja i legende nastavljaju da pričaju svoje priče, održavajući ostrvo Povelja na listama najmračnijih i najfascinantnijih mesta Evrope.
