(ВИДЕО) ОВО ЈЕ МЕСТО ДА СЕ НАЈЕЖИШ Острво духова је напуштено али крије мрачну и страшну историју

Његова мрачна историја, испреплетана причама о карантину, санаторијуму и неразјашњеним смртима, привлачи пажњу истраживача, авантуриста, али и заљубљеника у натприродно. 

Иако наука тврди да су многе легенде преувеличане, тајанствена атмосфера и сведочења локалаца и даље распирују машту оних који трагају за одговорима.

Скривајући се у мирним водама Венецијанске лагуне, између Лида и главног града, острво Повеља (Poveglia) већ вековима буди знатижељу, али и језу. На први поглед, његово бујно зеленило и идилична локација делују као савршено место за бег од свакодневнице. Међутим, када се завири дубље у прошлост, испоставља се да је ово мало острво одувек носило терет таме, болести и смрти.

Иако данас напуштено, Повеља је током векова мењала улоге, од уточишта и карантинског центра до места на којем су вршени брутални експерименти. И управо због тога је стекла статус једног од најозлоглашенијих острва света.

Од карантина до менталне болнице

Први трагови насељености Повеље датирају још из римског доба. У средњем веку, Венецијанци су је користили као део одбрамбеног система, с обзиром на њен стратешки положај. Ипак, права трансформација острва долази у 14. веку, када постаје карантински центар за морнаре и путнике.

Када би Венеција била погођена кугом или другим епидемијама, Повеља би постајала сабласна "чекалица смрти". Оболели су слати на острво да би били изоловани, често остављени без медицинске помоћи и наде за преживљавањем. Према неким подацима, хиљаде људи је управо на овом месту издахнуло, а масовне гробнице су постале део његове страшне свакодневице.

Крајем 19. века, острво је добило нову функцију, претворено је у психијатријску установу. Тада почињу да се преплићу истина и мит. Бележи се да је острво било дом за многе пацијенте са озбиљним менталним обољењима, али и место где су услови живота били далеко од хуманих.

Локалне легенде тврде да је тадашњи управник болнице, лекар, био познат по експериментима над пацијентима, укључујући лоботомије и окрутне терапије.

Према извештају Травел канала из 2014. године, доктор је скочио са торња са звоном 1930-их након што је рекао да су га духови излудели. Касније је преминуо. Деценијама касније, оближњи становници су причали да још увек чују звоно, иако је оно уклоњено много година раније. У том извештају, под називом "Уклета историја", такође се наводи да су неки радови на рестаурацији недавно започети, али су „изненада прекинути без објашњења“.

Иако не постоји званична потврда за ове тврдње, приче су живеле, а додатну мистерију подстицао је и торањ који и данас стоји као неми сведок минулих времена.

Мистичне приче које преживљавају вековима

Временом, Повеља је израсла у централну тачку италијанског фолклора о уклетим местима. Легенде говоре о духовима жртава куге који не могу да нађу мир, о необјашњивим звуцима који наводно одјекују међу рушевинама, па чак и о приказама које прогоне ретке посетиоце.

Туристички водичи воле да истичу да острво није доступно јавности, "забрањено због безбедности", иако су неки авантуристи успевали да га посете нелегалним путем. Њихова сведочења су готово увек испуњена причама о језивим осећајима и мистериозним појавама.

И поред свега, стручњаци истичу рационалне разлоге зашто острво делује језиво. Године запуштености и урушених зграда оставиле су простор природи да преузме своје. Биљке су прекриле некадашње болничке просторије, а тихи звуци лагуне додатно доприносе мистичној атмосфери.

Архитекти и историчари подсећају да многа места са богатом историјом носе сличне приче, које су временом преувеличане усменим предањима. Повеља је, како кажу, пре свега споменик венецијанске прошлости и сведок борбе човечанства са заразама и менталним болестима.

"Уклето", али и историјски вредно

Упркос причама о духовима, острво поседује значајан културно-историјски потенцијал. Зидине старог карантина, куле са звоном и остаци менталне болнице сведоче о важним епохама италијанске историје. Постоје иницијативе да се острво обнови и претвори у меморијални центар, али за сада оно остаје закључано, препуштено тишини лагуне.

Психолози тврде да места попут Повеље покрећу дубоко укорењене страхове људи од смрти, болести и изолације. Зато су овакве локације стална инспирација за филмске сценарије, документарце и урбане легенде. И управо та комбинација реалног и натприродног одржава Повељу на листама "најуклетијих" острва света.

Званично, приступ острву је забрањен. Италијанске власти су више пута одбијале комерцијалне пројекте који би укључивали преуређење Повеље, што је и после много година мистерија. Иако не постоји никаква "званична забрана због духова", а острво је означено као несигурно због нестабилних објеката и опасности од урушавања, то често није довољно добро објашњење које би зауставило приче о натприродном.

Без обзира на забрану, Повеља је остала мета радозналих путника, авантуриста и "ловаца на духове". На интернету се могу пронаћи бројни снимци људи који су тајно приступали острву, са камерама бележили тмурне кадрове и узбуђено говорили о чудним звуцима и осећајима које су доживели.

По свему судећи, Повеља ће још дуго остати синоним за мистерију и страх. Док научници и историчари апелују да се сагледа права историјска вредност острва, народна предања и легенде настављају да причају своје приче, одржавајући острво Повеља на листама најмрачнијих и најфасцинантнијих места Европе.