NEVIDLJIVI ČUVARI PLANETE U OZBILJNOJ OPASNOSTI Nezaštićena podzemna mreža gljiva presudna za život na Zemlji!
Podzemna mreža gljiva koja tiho i nevidljivo podupire celokupan život na Zemlji zahteva hitnu zaštitu - upozorila je međunarodna istraživačka organizacija.
Naučnici su prvi put napravili detaljne mape ovih ključnih ekosistema i otkrili alarmantan podatak: čak 90 odsto najvažnijih žarišta biodiverziteta gljiva nalazi se van zaštićenih područja.
Naučnici iz Društva za zaštitu podzemnih mreža (Spun) objavili su u časopisu Nature studiju koja baca novo svetlo na mikorizne gljive – organizme koji žive na korenu biljaka u simbiozi koja je omogućila život kakav poznajemo.
„Pre 450 miliona godina na Zemlji nije bilo biljaka. Upravo je zahvaljujući mreži mikoriznih gljiva biljni svet kolonizovao planetu“, objasnila je dr Tobi Kirs, izvršna direktorka Spun-a.
Ove gljive su pravi ekosistemski inženjeri: kruže hranljivim materijama, skladište ogromne količine ugljenika, podržavaju zdravlje biljaka i grade zemljište. Njihove podzemne mreže biljkama obezbeđuju esencijalne nutrijente, a iz atmosfere svake godine povlače više od 13 milijardi tona ugljen-dioksida – što je oko trećine globalnih emisija iz fosilnih goriva.
„Ako imamo zdravu mrežu gljiva, imaćemo veću poljoprivrednu produktivnost, lepše cveće i biljke otpornije na bolesti“, dodala je Kirs.
Globalno mapiranje pokazalo ogromne propuste
Koristeći mašinsko učenje i bazu podataka s više od 2,8 milijardi uzoraka iz 130 zemalja, naučnici su napravili prve globalne mape biološke raznovrsnosti ovih gljiva. Rezultati su poražavajući: otkriveno je da se samo 9,5 odsto globalnih žarišta nalazi unutar postojećih zaštićenih područja, što ukazuje na velike propuste u konzervacijskim politikama.
Jedan od primera je obala Gane, koja je identifikovana kao globalno žarište, ali joj preti erozija od dva metra godišnje. Naučnici strahuju da će ova ključna biodiverzitetna zona jednostavno biti – isprana u more.
„Ignorisanje ovih gljivičnih simbioza mogla bi biti ogromna propuštena prilika“, upozorava vodeći autor studije dr Majkl van Nuland.
Poziv na hitnu akciju
Ljudske aktivnosti, pre svega neodrživo korišćenje zemljišta, najveća su pretnja ovim vitalnim mrežama. Naučnici upozoravaju da bismo njihovim gubitkom mogli izgubiti sposobnost da razvijamo prirodna rešenja za klimatske promene.
„Frustrirajuće je što se ne preduzima ništa kako bi se njihovo očuvanje postavilo kao prioritet“, rekla je Kirs.
Problem je i pravne prirode – ovi ekosistemi uglavnom su nevidljivi u zakonima i politikama. Cezar Rodrigez-Garavito sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Njujorku naglašava da su ovi podaci „neverovatno važni za jačanje zakona i politika o klimatskim promenama i gubitku biodiverziteta“.
Kako bi pomogli donosiocima odluka, Spun je pokrenuo interaktivni podzemni atlas koji omogućava identifikaciju ključnih oblasti za intervenciju. Tim sada traži dodatna sredstva za proširenje mapiranja, jer trenutne mape pokrivaju tek 0,001 odsto Zemljine površine. Očuvanje mikoriznih gljiva, zaključuje dr Rebeka Šo iz WWF-a, moglo bi pomoći u rešavanju najvećih globalnih izazova – od pada biodiverziteta do klimatskih promena – i to s direktnom koristi za čovečanstvo.
