НЕВИДЉИВИ ЧУВАРИ ПЛАНЕТЕ У ОЗБИЉНОЈ ОПАСНОСТИ Незаштићена подземна мрежа гљива пресудна за живот на Земљи!
Подземна мрежа гљива која тихо и невидљиво подупире целокупан живот на Земљи захтева хитну заштиту - упозорила је међународна истраживачка организација.
Научници су први пут направили детаљне мапе ових кључних екосистема и открили алармантан податак: чак 90 одсто најважнијих жаришта биодиверзитета гљива налази се ван заштићених подручја.
Научници из Друштва за заштиту подземних мрежа (Spun) објавили су у часопису Nature студију која баца ново светло на микоризне гљиве – организме који живе на корену биљака у симбиози која је омогућила живот какав познајемо.
„Пре 450 милиона година на Земљи није било биљака. Управо је захваљујући мрежи микоризних гљива биљни свет колонизовао планету“, објаснила је др Тоби Кирс, извршна директорка Spun-а.
Ове гљиве су прави екосистемски инжењери: круже хранљивим материјама, складиште огромне количине угљеника, подржавају здравље биљака и граде земљиште. Њихове подземне мреже биљкама обезбеђују есенцијалне нутријенте, а из атмосфере сваке године повлаче више од 13 милијарди тона угљен-диоксида – што је око трећине глобалних емисија из фосилних горива.
„Ако имамо здраву мрежу гљива, имаћемо већу пољопривредну продуктивност, лепше цвеће и биљке отпорније на болести“, додала је Кирс.
Глобално мапирање показало огромне пропусте
Користећи машинско учење и базу података с више од 2,8 милијарди узорака из 130 земаља, научници су направили прве глобалне мапе биолошке разноврсности ових гљива. Резултати су поражавајући: откривено је да се само 9,5 одсто глобалних жаришта налази унутар постојећих заштићених подручја, што указује на велике пропусте у конзервацијским политикама.
Један од примера је обала Гане, која је идентификована као глобално жариште, али јој прети ерозија од два метра годишње. Научници страхују да ће ова кључна биодиверзитетна зона једноставно бити – испрана у море.
„Игнорисање ових гљивичних симбиоза могла би бити огромна пропуштена прилика“, упозорава водећи аутор студије др Мајкл ван Нуланд.
Позив на хитну акцију
Људске активности, пре свега неодрживо коришћење земљишта, највећа су претња овим виталним мрежама. Научници упозоравају да бисмо њиховим губитком могли изгубити способност да развијамо природна решења за климатске промене.
„Фрустрирајуће је што се не предузима ништа како би се њихово очување поставило као приоритет“, рекла је Кирс.
Проблем је и правне природе – ови екосистеми углавном су невидљиви у законима и политикама. Цезар Родригез-Гаравито са Правног факултета Универзитета у Њујорку наглашава да су ови подаци „невероватно важни за јачање закона и политика о климатским променама и губитку биодиверзитета“.
Како би помогли доносиоцима одлука, Spun је покренуо интерактивни подземни атлас који омогућава идентификацију кључних области за интервенцију. Тим сада тражи додатна средства за проширење мапирања, јер тренутне мапе покривају тек 0,001 одсто Земљине површине. Очување микоризних гљива, закључује др Ребека Шо из WWF-а, могло би помоћи у решавању највећих глобалних изазова – од пада биодиверзитета до климатских промена – и то с директном користи за човечанство.
