JEZIKOMANIJA: Francuski šarm između dva jezika
Prevođenje naziva francuskih jela na srpski jezik oduvek je bilo nezgodan posao. Nije to samo prenošenje reči - to je prenošenje ukusa, mirisa i stila života. A to, priznajmo, ne ide lako s menija na meni.
Uzmimo primer: „piletina u vinu” (coq au vin). Na papiru je sve jasno. U tanjiru - mnogo više od toga. Rustično jelo iz Burgundije, puno karaktera, gubi deo svoje elegancije čim ga prevedemo. Kao da se francuski šarm rasprši negde između dva jezika.
Slično prolazi i „ribolja čorba” (bouillabaisse), ona kraljica marsejskih luka. Na našem jeziku zvuči obično, a u originalu miriše na more, na so i sunce. Ili „palačinke Suzet” (crêpes Suzette) – kod nas domaće, pristojne, bez spektakla. A u Parizu – flambirane pod plamenom narandžinog likera.
Srpski jezik voli jednostavnost: gulaš, sarma, podvarak. Francuska kuhinja, međutim, igra na kartu tradicije i stila. Zato naši prevodi često deluju kao recepti iz kuvara, a ne kao poziv na hedonizam.
Ipak, neki francuski izrazi su preživeli bez prevoda. „Soufflé” (sufle), „mousse” (mus), „baguette” (baget), „croissant” (kroasan) - svi su se odomaćili kao da su rođeni u Srbiji. Te reči sada imaju svoj život.
Možda je u tome ključ: da znamo šta znači „ratatouille” (ratatuj), ali da ga s ponosom spremimo kao „đuveč na francuski način”. Jer svaka kuhinja ima svoj jezik, ali glad je univerzalna.
N. Mirković
