ЈЕЗИКОМАНИЈА: Француски шарм између два језика
Превођење назива француских јела на српски језик одувек је било незгодан посао. Није то само преношење речи - то је преношење укуса, мириса и стила живота. А то, признајмо, не иде лако с менија на мени.
Узмимо пример: „пилетина у вину” (coq au vin). На папиру je све јасно. У тањиру - много више од тога. Рустично јело из Бургундије, пуно карактера, губи део своје елеганције чим га преведемо. Као да се француски шарм распрши негде између два језика.
Слично пролази и „рибоља чорба” (bouillabaisse), она краљица марсејских лука. На нашем језику звучи обично, а у оригиналу мирише на море, на со и сунце. Или „палачинке Сузет” (crêpes Suzette) – код нас домаће, пристојне, без спектакла. А у Паризу – фламбиране под пламеном наранџиног ликера.
Српски језик воли једноставност: гулаш, сарма, подварак. Француска кухиња, међутим, игра на карту традиције и стила. Зато наши преводи често делују као рецепти из кувара, а не као позив на хедонизам.
Ипак, неки француски изрази су преживели без превода. „Soufflé” (суфле), „mousse” (мус), „baguette” (багет), „croissant” (кроасан) - сви су се oдомаћили као да су рођени у Србији. Те речи сада имају свој живот.
Можда је у томе кључ: да знамо шта значи „ratatouille” (рататуј), али да га с поносом спремимо као „ђувеч на француски начин”. Јер свака кухиња има свој језик, али глад је универзална.
Н. Мирковић
