VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Frugov znak usklika

Sa najvećeg ocenjivanja dveju francuskih svetski poznatih sorti, međunarodni vinski ocenjivač Mirko Rnjak javlja mi o izvanrednom uspehu naših vinara. Najuspešnija je sremska vinarija „Frug”, koja je u konkurenciji vina sa svih kontinenata svrstana među osam najboljih. 

Za frug signum iz berbe 2022. godine dobila je zlatnu medalju sa osvojenih 92 boda. Nedostajao mu je samo bod, za veliku zlatnu medalju, kojom su nagrađena samo dva vina. I verovali ili ne, oba su iz Severne Makedonije. Apsolutni pobednik je Kamnikov kuve sa osvojena 94, a drugi je alšar granda rezerve, berba 2016. vinarije „Lazar”. 

Rame uz rame s Frugovim kuveom su crnjaci čuvenog američkog filmadžije Frensisa Forda Kopole, zatim dva italijanska i po jedan makedonski i češki - svi sa 92 boda. Sa jednim, dva i tri poena manjom ocenom, pravo na zlato stekli su od naših učesnika: vinarije „Despotika”, „Đurđevićev legat”, „Miličević”, „Matalj”, vinska kuća „Rajić” (za dva vina) i „Frug” za kuve iz 2023. godine.

Činjenica da u samom vrhu nema italijanskih vina, domaćina ocenjivanja, vodi do zaključka da se radi o veoma objektivnom vrednovanju, poznatih evropskih stručnjaka i degustatora. Podsećam, ocenjivanje u Bergamu suštinski se razlikuje od većine komercijalizovanih u svetu, poput onog najvećeg - londonskog Dekantera. 

Na njih hrle vinari celog sveta, kao vinske mušice, jer se na njima dodeli više medalja i priznanja nego što stigne uzoraka vina. Bergamsko ocenjivanje poštuje pravilnik Međunarodne organizacije za lozu i vino (OIV), osnovane pre punih stotinu godina. 

Samo 30 odsto ocenjenih vina može da se okiti medaljom. Trideset, naravno, najboljih. Vinari se zato ne otimaju i ne hrle u Bergamo, Pariz i druga stroža ocenjivanja. Na njih stiže od nekoliko stotina do nekoliko hiljada kandidata a na Dekanter nekoliko desetina hiljada. 

Zagarantovana im je barem bronza. I, naravno, veliki ugled kod naših neupućenih potrošača. Samo oni koji su o tome obavešteni znaju da je bergamsko ili pariško zlato sa mnogo više sjaja i karata, od onog londonskog.

Prošle nedelje bio sam u novosadskoj industrijskoj zoni, u vinariji „Frug”. Jednoj od najmlađih kod nas. Tog nedeljnog prepodneva dočekala me je enolog Jelka Koković. Stari smo znanci, prvi put sam u „Frugu”, upoznaje me s vinarijom, šetnjom kroz veliku halu novosadskog „Promisa”. 

Privremeno je iznajmljena, buduća vinarija se preuređuje, zapravo gradi, na prostoru bivšeg Navipovog „Fruškogorca” u Petrovaradinu. Sve što vidim je najsavremenije, od prohromskih sudova, francuskih barika i bačvi, do opreme za preradu grožđa. Rashlađeni kaberne sovinjon ubran dan pre u gajbe, elevatorom odlazi na porađanje vina. 

- Upravo ovde prerađena je naša nulta berba grožđa 2022. ubrana u vinogradima na potesima Doka i Dobrilovac, u dolini s desne strane puta na Banstolu. Bilo je to prvo naše crveno vino, koje je izašlo na tržište decembra 2024. godine. 

Oko 8.000 litara kreirano kupažom 33 posto kaberne frana, 48 posto merloa i 19 posto probusa. U oktobru, mesec dana pre izlaska na tržište, pozlaćeno je u Bergamu. Pozlaćeno je pre nego što je prohodalo. Rasprodano je začas - kaže Jelka Koković.

Druga „Frugova” berba, ona iz 2023. godine, kupažom 40 posto merloa, 37 posto probusa, 13 posto kaberne frana i 10 posto sovinjona, dobijeno je 13.000 litara kuvea.  I ta, druga berba, na ovogodišnjem ocenjivanju u Bergamu dobila je zlato, zaradivši velikih 90 bodova.

Dobrotom moje sagovornice imao sam priliku da uporedim oba nagrađena kuvea i lanjskog i ovogodišnjeg. Ovaj mladi učinio mi se privlačniji, ozbiljniji, koncentrovaniji i s više voćnosti. Trešnju, šljivu i karamel osetio sam već u prvom gutljaju.

Signum sam, kako je i red, odložio za kraj. Signum  na latinskom znači znak usklika, odobravanja, signum eksklamacionis, a kao signum laudis i znak zahvalnosti. Lep naziv za novu liniju vina. Frug kuve signum je spomenut na početku ovog teksta. Ono koje je svrstano među osam najboljih na ovogodišnjoj svetskoj pozornici merloa i kabernea u Bergamu u Italiji.

„Frugov” kuve signum uspeo je da iz potpune aninimnosti postane poznat široj svetskoj enološkoj javnosti pre nego što je izašao iz pelena. Enolog Jelka Koković ne krije svoje zadovoljstvo. 

Dopao joj se i moj komentar: „Da nije žena još bi pili bućkuriše”. Pred nama je buteljka na kojoj je flomasterom za staklo ispisano ime vina, koje još nema etiketu. U decembru će krenuti u trgovine i restorane ka ljubiteljima slasnih zalogaja i pića. 

Reč je o vinu iz starijeg vinograda u Hopovu. Kasno se beru: čeka se puna fenolna zrelost grožđa, duže macerira u fermentaciji, odležava samo u bariku 225 litara. Nakon godinu dana mešaju se sorte: dva kabernea i merlo. U bačvama od 3.000 litara sljubljuju se šest meseci. Nakon toga u boci isto toliko. Znači, čekamo ga tri godine posle berbe. U decembru izlazi na tržište. Već slavan.