ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Фругов знак усклика

Са највећег оцењивања двеју француских светски познатих сорти, међународни вински оцењивач Мирко Рњак јавља ми о изванредном успеху наших винара. Најуспешнија је сремска винарија „Фруг”, која је у конкуренцији вина са свих континената сврстана међу осам најбољих. 

За фруг сигнум из бербе 2022. године добила је златну медаљу са освојених 92 бода. Недостајао му је само бод, за велику златну медаљу, којом су награђена само два вина. И веровали или не, оба су из Северне Македоније. Апсолутни победник је Камников куве са освојена 94, а други је алшар гранда резерве, берба 2016. винарије „Лазар”. 

Раме уз раме с Фруговим кувеом су црњаци чувеног америчког филмаџије Френсиса Форда Кополе, затим два италијанска и по један македонски и чешки - сви са 92 бода. Са једним, два и три поена мањом оценом, право на злато стекли су од наших учесника: винарије „Деспотика”, „Ђурђевићев легат”, „Миличевић”, „Матаљ”, винска кућа „Рајић” (за два вина) и „Фруг” за куве из 2023. године.

Чињеница да у самом врху нема италијанских вина, домаћина оцењивања, води до закључка да се ради о веома објективном вредновању, познатих европских стручњака и дегустатора. Подсећам, оцењивање у Бергаму суштински се разликује од већине комерцијализованих у свету, попут оног највећег - лондонског Декантера. 

На њих хрле винари целог света, као винске мушице, јер се на њима додели више медаља и признања него што стигне узорака вина. Бергамско оцењивање поштује правилник Међународне организације за лозу и вино (OIV), основане пре пуних стотину година. 

Само 30 одсто оцењених вина може да се окити медаљом. Тридесет, наравно, најбољих. Винари се зато не отимају и не хрле у Бергамо, Париз и друга строжа оцењивања. На њих стиже од неколико стотина до неколико хиљада кандидата а на Декантер неколико десетина хиљада. 

Загарантована им је барем бронза. И, наравно, велики углед код наших неупућених потрошача. Само они који су о томе обавештени знају да је бергамско или паришко злато са много више сјаја и карата, од оног лондонског.

Прошле недеље био сам у новосадској индустријској зони, у винарији „Фруг”. Једној од најмлађих код нас. Тог недељног преподнева дочекала ме је енолог Јелка Коковић. Стари смо знанци, први пут сам у „Фругу”, упознаје ме с винаријом, шетњом кроз велику халу новосадског „Промиса”. 

Привремено је изнајмљена, будућа винарија се преуређује, заправо гради, на простору бившег Навиповог „Фрушкогорца” у Петроварадину. Све што видим је најсавременије, од прохромских судова, француских барика и бачви, до опреме за прераду грожђа. Расхлађени каберне совињон убран дан пре у гајбе, елеватором одлази на порађање вина. 

- Управо овде прерађена је наша нулта берба грожђа 2022. убрана у виноградима на потесима Дока и Добриловац, у долини с десне стране пута на Банстолу. Било је то прво наше црвено вино, које је изашло на тржиште децембра 2024. године. 

Око 8.000 литара креирано купажом 33 посто каберне франа, 48 посто мерлоа и 19 посто пробуса. У октобру, месец дана пре изласка на тржиште, позлаћено је у Бергаму. Позлаћено је пре него што је проходало. Распродано је зачас - каже Јелка Коковић.

Друга „Фругова” берба, она из 2023. године, купажом 40 посто мерлоа, 37 посто пробуса, 13 посто каберне франа и 10 посто совињона, добијено је 13.000 литара кувеа.  И та, друга берба, на овогодишњем оцењивању у Бергаму добила је злато, зарадивши великих 90 бодова.

Добротом моје саговорнице имао сам прилику да упоредим оба награђена кувеа и лањског и овогодишњег. Овај млади учинио ми се привлачнији, озбиљнији, концентрованији и с више воћности. Трешњу, шљиву и карамел осетио сам већ у првом гутљају.

Сигнум сам, како је и ред, одложио за крај. Сигнум  на латинском значи знак усклика, одобравања, signum eksklamacionis, а као signum laudis и знак захвалности. Леп назив за нову линију вина. Фруг куве сигнум је споменут на почетку овог текста. Оно које је сврстано међу осам најбољих на овогодишњој светској позорници мерлоа и кабернеа у Бергаму у Италији.

„Фругов” куве сигнум успео је да из потпуне анинимности постане познат широј светској енолошкој јавности пре него што је изашао из пелена. Енолог Јелка Коковић не крије своје задовољство. 

Допао јој се и мој коментар: „Да није жена још би пили бућкурише”. Пред нама је бутељка на којој је фломастером за стакло исписано име вина, које још нема етикету. У децембру ће кренути у трговине и ресторане ка љубитељима сласних залогаја и пића. 

Реч је о вину из старијег винограда у Хопову. Касно се беру: чека се пуна фенолна зрелост грожђа, дуже мацерира у ферментацији, одлежава само у барику 225 литара. Након годину дана мешају се сорте: два кабернеа и мерло. У бачвама од 3.000 литара сљубљују се шест месеци. Након тога у боци исто толико. Значи, чекамо га три године после бербе. У децембру излази на тржиште. Већ славан.