(FOTO, VIDEO) TIŠINU I DUHOVE U OVOM DVORCU ZAMENILI SU PESMA I DEČJA GRAJA Zdanje Daniel u Konaku preživelo je zahvaljujući novoj nameni EVO ŠTA JE OD NJEGA NAPRAVLJENO
Obilazeći dvorove Banata, čovek se vremenom navikne na tišinu. Na zatvorene kapije, stražare, zapuštene parkove i vrtove, oronule zidove, korov koji guta nekadašnju otmenost i urušene krovove.
Uz sve to, gotovo neizostavno idu priče o duhovima koji navodno lutaju raspalim hodnicima i stepenicama. Često zaglavljeni na pola puta do rešavanja restitucije, još češće kao posledica neuspelih privatizacija, dvorovi i plemićka imanja u Banatu danas su zbir slika jednog malog horora – nepristupačni putevi, blato do članaka i osećaj da ste stigli prekasno, u trenutku kada je sve već počelo da nestaje.
Zato je susret sa Dvorcem Daniel u Konaku bio potpuno neočekivan – i sasvim drugačiji.
Umesto tišine, čula se pesma. Umesto pustoši, dečji glasovi, smeh i graja. Dok sam ulazila u dvorište nekadašnje plemićke rezidencije, iz zgrade se čula horska proba. Deca su uvežbavala pesme za priredbu. Prostor koji je krajem 19. veka podignut kao dom jednog od banatskih veleposednika, danas je škola – i to ne samo po nameni, već i po duhu koji u njemu živi.
Dvorac Daniel u Konaku podigao je Ladislav Daniel iz imućne plemićke porodice, krajem 19. veka, u vreme kada je Banat bio deo Austrougarske monarhije i kada su veleposednici u ovom delu Vojvodine gradili reprezentativna zdanja, kao simbol ekonomske moći i društvenog statusa. Objekat je podignut u duhu neoklasicizma, s naglašenim centralnim portikom i stubovima, simetričnom fasadom i skladnim proporcijama, tipičnim za plemićke rezidencije tog doba.
Dvorac nije bio usamljena građevina, već deo šireg kompleksa, koji je obuhvatao prateće objekte i uređen prostor oko glavne zgrade. U njemu se nije odvijao raskošni dvorski život, već je bio središte jednog veleposeda i života porodice Daniel u Konaku.
Francuski park
Ukras nekadašnjeg imanja je lepo održavan mali park, sa stablima raznih konvencionalnih vojvođanskih, ali i evropskih i egzotičnih vrsta. Park je projektovan u mešovitom stilu, ali dominira francuski.
Danas služi kao ogledna nastava iz biologije, ali lepotom privlači i turiste koji uspeju Konak da nađu na mapi.
Posle Prvog svetskog rata i agrarnih reformi u novoformiranoj državi, imovina porodice Daniel postepeno je rasparčavana, a sam dvorac menjao je vlasnike, pošto je originalni vlasnik sve prodao i otišao u Mađarsku. Posle Drugog svetskog rata objekat je nacionalizovan, i tada je počeo novi život: od 1959. godine u njemu se nalazi Osnovna škola „Vuk Karadžić“, koja u ovoj zgradi radi i danas.
Upravo ta promena namene pokazala se kao spas. Dok su brojni dvorovi u Banatu ostavljeni da propadaju, Dvorac Daniel nastavio je da živi i peva. Ne kao muzej ili zatvorena istorijska relikvija, već kao prostor obrazovanja, susreta i svakodnevice.
Nije bez simbolike što se u nekadašnjoj plemićkoj rezidenciji danas nalazi škola koja nosi ime Vuka Karadžića.
Prostor koji je nekada bio znak društvene privilegije postao je mesto znanja, jezika i kulture – živi dokaz da kulturno nasleđe ne mora biti zamrznuto u vremenu da bi imalo vrednost.
Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
