(ФОТО, ВИДЕО) ТИШИНУ И ДУХОВЕ У ОВОМ ДВОРЦУ ЗАМЕНИЛИ СУ ПЕСМА И ДЕЧЈА ГРАЈА Здање Даниел у Конаку преживело је захваљујући новој намени ЕВО ШТА ЈЕ ОД ЊЕГА НАПРАВЉЕНО
Обилазећи дворове Баната, човек се временом навикне на тишину. На затворене капије, стражаре, запуштене паркове и вртове, оронуле зидове, коров који гута некадашњу отменост и урушене кровове.
Уз све то, готово неизоставно иду приче о духовима који наводно лутају распалим ходницима и степеницама. Често заглављени на пола пута до решавања реституције, још чешће као последица неуспелих приватизација, дворови и племићка имања у Банату данас су збир слика једног малог хорора – неприступачни путеви, блато до чланака и осећај да сте стигли прекасно, у тренутку када је све већ почело да нестаје.
Зато је сусрет са Дворцем Даниел у Конаку био потпуно неочекиван – и сасвим другачији.
Уместо тишине, чулa се песма. Уместо пустоши, дечји гласови, смех и граја. Док сам улазила у двориште некадашње племићке резиденције, из зграде се чула хорска проба. Деца су увежбавала песме за приредбу. Простор који је крајем 19. века подигнут као дом једног од банатских велепоседника, данас је школа – и то не само по намени, већ и по духу који у њему живи.
Дворац Даниел у Конаку подигао је Ладислав Даниел из имућне племићке породице, крајем 19. века, у време када је Банат био део Аустроугарске монархије и када су велепоседници у овом делу Војводине градили репрезентативна здања, као симбол економске моћи и друштвеног статуса. Објекат је подигнут у духу неокласицизма, с наглашеним централним портиком и стубовима, симетричном фасадом и складним пропорцијама, типичним за племићке резиденције тог доба.
Дворац није био усамљена грађевина, већ део ширег комплекса, који је обухватао пратеће објекте и уређен простор око главне зграде. У њему се није одвијао раскошни дворски живот, већ је био средиште једног велепоседа и живота породице Даниел у Конаку.
Француски парк
Украс некадашњег имања је лепо одржаван мали парк, са стаблима разних конвенционалних војвођанских, али и европских и егзотичних врста. Парк је пројектован у мешовитом стилу, али доминира француски.
Данас служи као огледна настава из биологије, али лепотом привлачи и туристе који успеју Конак да нађу на мапи.
После Првог светског рата и аграрних реформи у новоформираној држави, имовина породице Даниел постепено је распарчавана, а сам дворац мењао је власнике, пошто је оригинални власник све продао и отишао у Мађарску. После Другог светског рата објекат је национализован, и тада је почео нови живот: од 1959. године у њему се налази Основна школа „Вук Караџић“, која у овој згради ради и данас.
Управо та промена намене показала се као спас. Док су бројни дворови у Банату остављени да пропадају, Дворац Даниел наставио је да живи и пева. Не као музеј или затворена историјска реликвија, већ као простор образовања, сусрета и свакодневице.
Није без симболике што се у некадашњој племићкој резиденцији данас налази школа која носи име Вука Караџића.
Простор који је некада био знак друштвене привилегије постао је место знања, језика и културе – живи доказ да културно наслеђе не мора бити замрзнуто у времену да би имало вредност.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
