(ФОТО) ГРАЂЕВИНА У КОЈОЈ СЕ СПАЈА ИСТОРИЈА И АРХИТЕКТУРА Дворац Еђшег, градско здање које се издигло из заборава ОД СТРЕЉАЧКЕ ДРУЖИНЕ ДО КУЛТУРНЕ СТАНИЦЕ

Саграђен је 1890. године, у част стогодишњице постојања Стрељачког друштва, једног од првих грађанских удружења у граду. Пројектант овог репрезентативног здања био је архитекта Ђерђ Молнар, човек који је оставио дубок траг у урбаном развоју Новог Сада у другој половини XIX века.

Еђшег (Egység) на мађарском значи „јединство“. То је име под којим ће га Новосађани касније знати као дворац Еђшег, грађевину која и данас представља спој грађанског духа, архитектонске отмености и културног континуитета.

Молнар, рођен 1829. у Будимпешти, у град на Дунаву стиже након разорног бомбардовања 1849. године, у време када Нови Сад почиње да се изнова гради. Као један од пионира архитектуре тог доба, пројектовао је више јавних и приватних зграда — школе, болнице и куће угледних грађана. Дворац Еђшег, међутим, остао је његов најпознатији потпис у граду.

Архитектонски бисер еклектицизма

Молнар је здање обликовао у еклектичком стилу, који спаја елементе класицизма, барока и ренесансе. Главно обележје представља централни улазни торањ, са обе стране праћен симетричним фасадама у којима се понављају по три застакљена лука. Просторије при боковима правоугаоне су основе, а фасаду красе пиластри с коринтским капителима, који дају објекту монументалан и свечан изглед.

Унутрашњост дворца је раскошна, али не и претерана: главна сала, намењена баловима и свечаностима, осликана је сценама из сеоског живота и лова, са флоралним и геометријским мотивима који сведоче о укусу и занатској вештини тог времена. Светао и простран ходник води ка декоративном плафону који и данас изазива дивљење посетилаца.

Није чудо што су управо у овој сали многи Новосађани направили своје прве плесне кораке, што су у њој одржаване изложбе и културни догађаји, а да су на њеним спортским теренима касније игране кошаркашке утакмице.

Од заборава до поновног сјаја

После Другог светског рата, судбина Еђшега није била нимало светла. Зграда је запуштена, препуштена времену и равнодушности, и током деценија полако је тонула у заборав. До краја 20. века дворац је био готово руиниран - сенка своје некадашње лепоте.

Промена је стигла 2000. године, када је први пут обновљен кров, како би се спречило урушавање унутрашњости. Град Нови Сад је 2007. године званично ставио објекат под заштиту државе као споменик културе, а у периоду од септембра 2010. до јуна 2012. године спроведена је темељна реконструкција.

Радови су обухватили и увођење геотермалних сонди у дворишту - први пример примене обновљивих извора енергије у објекту културно-историјског значаја у граду. Рестаурација је окончана свечаним отварањем 15. септембра 2014. године.

Еђшег данас: културна станица и живи сведок историје

Данас је дворац Еђшег више од споменика. Он је Културна станица Еђшег, једна од првих и најактивнијих градских културних тачака коју је у оквиру програма „Нови Сад — Европска престоница културе 2022” обновила и оживела Фондација „Нови Сад 2021”.

У просторијама где су некада одјекивали звуци валцера, данас се одржавају концерти, изложбе, позоришне представе, радионице и сусрети уметника. Еђшег је постао пример како се културно наслеђе може не само сачувати, већ и уклопити у савремени живот града.

Траг који остаје

Дворац Еђшег није само зграда - он је приповест о Новом Саду самом.

О граду који је, као и овај дворац, умео да падне и поново се подигне.

О људима који су у сваком веку налазили начин да сачувају своје јединство - баш онако како је његово име и најавило пре више од 130 година.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.