Promenila se trpeza, ostala sećanja! OVAKO JE NEKADA BILO ZA USKRŠNJE JUTRO Ovo jelo je krasilo svaki praznični sto, a danas ga retko ko pravi
Panta rei, sve teče i sve se menja, pa tako i način na koji obeležavamo velike praznike, poput Uskrsa. I uvek će svako reći "ranije je bilo bolje".
Možda je do nostalgije, a možda smo se i stvarno izgubili u užurbanosti savremenosti, pa sve samo "odrađujemo", uključujući i praznike. Kad se podsetimo kako je bilo nekada, pa osmotrimo kako je sada, zaključak je jasan.
Uskrs je porodični praznik i danas se ljudi, u skladu sa obavezama, vremenom i potrebom za zajedništvom i pripadnošću, trude da barem deo dana provedu sa porodicom i osete praznični duh - koji se nekada, kada se živelo sporije, podrazumevao.
Uskršnje jutro u Jugoslaviji počinjalo je mirno, ali se odmah osećalo da je poseban dan. Iz kuhinje su dolazili poznati mirisi - kuvana šunka, koja je bila kraljice uskršnje trpeze, testo koje narasta i lagano propržen luk.
Osamdesete i tradicija bez žurbe
Sve je imalo svoj red. Jaja su se farbala prirodno, u ljusci od luka, sa ponekim listićem koji ostavi trag. U dnevnoj sobi novine, radio ili televizor kao tiha kulisa, muzika koja se ne bira nego se jednostavno podrazumeva. Niko nije žurio, ručak počinje tek kada su svi tu.
Devedesete: više ljudi, više buke
Atmosfera postaje življa. Telefon zvoni, neko kasni, neko dolazi ranije. Hodnik se brzo puni jaknama i cipelama, a kuhinja postaje najprometnije mesto u stanu. Više ruku sprema hranu, više recepata se kombinuje.
Sto je bogatiji, porcije veće, sve deluje malo haotičnije, ali i opuštenije. Razgovori su glasniji, svi pričaju u isto vreme, komentarišu sve - od hrane do dnevnih tema. Televizor je glasniji nego ranije, muzika ulazi u prostor, neko i zapeva usput. Nije važno kako sve izgleda - važno je da su svi tu.
Dvehiljadite: izgled postaje važan
Uskrs dobija novu dimenziju - pored ukusa, važan je i izgled. Stolnjaci se biraju pažljivije, posuđe se uklapa, a kolači deluju kao iz časopisa.
Recepti dolaze iz magazina ili sa interneta, a neka jela postaju "glavna tačka" na stolu. Televizor više nije samo pozadina - sada se i prati, komentarišu se emisije i likovi. Pojavljuju se prvi digitalni fotoaparati, pa neko uvek preuzima ulogu fotografa i traži "još jednu sliku". Sve je negde između - između starog načina i novih navika.
Danas: manje buke, više kontrole
Danas Uskrs često počinje unapred - planiranjem. Dekoracija, raspored stola, detalji koji deluju spontano, ali su unapred osmišljeni. Hrana je lakša nego ranije, ali osnovni simboli praznika ostaju isti.
Televizor često nije ni uključen. Muzika dolazi sa plejlista, tiha, nenametljiva. Telefoni su prisutni.
Razgovori su mirniji, manje je galame, više pauza između rečenica. Ljudi su prisutni na drugačiji način. Malo otuđeni. I to je glavna razlika u odnosu na prošla vremena.
