ČOVEČANSTVO SE VRAĆA TAMO GDE JE ISTORIJA POČELA - MISIJA ARTEMIS 2 POMERA GRANICE Mesec ponovo nadohvat ruke
Prvi put od misije Apolo 17 iz 1972. godine, ljudi su napustili Zemljinu orbitu zahvaljujući istorijskom programu američke svemirske agencije NASA Artemis 2.
Približno šestominutnim radom motora servisnog modula, letelica Orion i njegova posada – NASA astronauti Rid Vajzmen, Viktor Glouver, Kristina Koh i astronaut Kanadske svemirske agencije (CSA) Džeremi Hansen su u četvrtak napustili Zemljinu orbitu i nakon 54 godine započeli putovanje ka Mesecu.Tokom planiranog preleta oko zemljinog satelita, u ponedeljak, 6. aprila, oni će napraviti fotografije visoke rezolucije i zabeležiti zapažanja o površini Meseca, uključujući delove njegove temne strane, koju ljudi nikada nisu direktno videli. Iako će daleka strana Meseca biti samo delimično osvetljena, takvi uslovi će, kako su pojasnili iz NASA, stvarati senke koje će naglasiti reljef i otkriti grebene, padine i ivice kratera koje je teško uočiti pri potpunom osvetljenju.
U noći između srede i četvrtka (1. i 2. april po našem vremenu) milioni ljudi su, nakon pola veka, bez daha, sa ushićenjem, divljenjem – ali i strahom da četvoročlana posada ne doživi sudbinu dva spejs šatla Čelendžer (1986) i Kolumbija (2003) koji su eksplodirali pri lansiranju odnosno povratku na Zemlju – posmatrali poletanje najmoćnije rakete koju je NASA ikada koristila. Raketa SLS (Space Launch System) i svemirska letelica Orion poleteli su sa lansirne rampe u 18.35 po istočnoameričkom vremenu iz Svemirskog centra „Kenedi” na Floridi, poslavši četvoro astronauta na desetodnevni probni let oko Meseca i nazad. Na sreću, sve je proteklo savršeno, dok je samo putovanje rakete kroz Zemljinu atmosferu izgledalo nestvarno.
Deset dana u svemiru
Tokom deset dana astronauti će obići Zemlju, uputiti se ka Mesecu, potom obleteti oko njega i vratitit se kući. U sredu 1. aprila lansirana je raketa, a posada je orbitira oko Zemlje, podižući se do oko 70.000 kilometara visine. U četvrtak, 2. aprila motor Oriona je sproveo glavno paljenje za ulazak u translunarnu putanju, što je poslednje veliko aktiviranje motora koje šalje letelicu na njenu putanju ka Mesecu. U petak, 3. aprila Orion je napustio Zemljinu orbitu i krenuo na put dug 400.000 kilometara ka Mesecu. Tokom vikenda zadatak posade je da proveri brojne sisteme i sprovodi testove, a u ponedeljak, 6. aprila, Orion bi trebalo da prođe pored Meseca pri čemu će posada praviti fotografije visoke rezolucije i beleži zapažanja. Utorak 7. april označiće početak puta nazad ka Zemlji koji će trajati i narednog dana. U četvrtak, 9. aprila modul za posadu bi trebalo da se odvoji od ostatka letelice, i Orion će se postavlja u optimalni položaj za povratak, da bi 10. aprila modul ušao u Zemljinu atmosferu brzinom od oko 40.000 kilometara na čas i „sleteo” u Tihi okean, nedaleko od obale San Dijega.
Po dolasku u svemir, Orion je razvio četiri krila sa solarnim panelima, čime je omogućeno napajanje letelice sunčevom energijom. Oko 49 minuta nakon početka probnog leta, gornji stepen rakete SLS uključio je motor kako bi postavio Orion u eliptičnu orbitu oko Zemlje. Drugo rizično paljenje, kojem je posada dala ime „Integritet“ potisnulo je Orion u visoku orbitu koja se proteže oko 74.000 kilometara iznad Zemlje, gde je letelica provela oko 24 sata kako bi se proverili sistemi. Nakon tog manevra, Orion je nastavio samostalan let, a posada je preuzela ručno upravljanje kako bi i to testirala.
Vrhunac misije očekuje se sutra, 6. aprila, kada će posada imati priliku da pogleda tamnu stranu Meseca, nešto što su do sada mogli da vide samo astronauti misija Apolo. Međutim, članovi posade misije Artemis 2 biće prvi ljudi koji će ugledati južni pol Meseca – mesto na kojoj se planira buduće sletanje i gde naučnici smatraju da može postojati zaleđena voda u delovima kratera koji su u stalnoj senci. Ukoliko sve protekne po planu, astronauti će postaviti rekord tako što će se udaljiti od Zemlje više nego bilo koji čovek do sada – više od 402.336 kilometara.
Vanzemaljci ili preskupa zabava?
Ponovo je u žiži javnosti pitanje zašto ljudi nisu posetili, a kamoli sleteli na Mesec više decenija iako poseduju mnogo naprediju tehnologiju od vremena Nila Armstronga, pa i veštačku inteligenciju. Teoretičari zavere tvrde da su prethodne garniture astronauta „videle nešto što nije trebalo”, da su se susrele sa vanzemaljcima, da su videli srušenu vanzemljsku letelicu, a ima i onih uverenih da je „prvo sletanje” snimljeno u studiju. Ipak, razlozi su mnogo jednostavniji. Pre svega visoki troškovi. Program Apolo koštao je oko 25 milijardi dolara (što bi danas bilo više od 150 milijardi dolara). Stalni letovi sa posadom na Mesec, osim što su vrlo složeni i opasni, nisu finansijski održivi bez jasnih političkih ili strateških razloga. Nakon Apola 17 fokus SAD preusmeren je na druge ciljeve, kao što je Spejs-šatl program. Nakon kosmičke trke Sovjetskim Savezom, politički i ideološki motivi su nestali, a NASA je svoja istraživanja usmerila na nisku orbitu, teleskope, rovere na Marsu...
U slučaju da nešto pođe po zlu, svemirska odela će služiti kao „sistemi za preživljavanje“, te u slučaju gubitka pritiska ili curenja u kabini, ona će obezbeđivati kiseonik, kontrolisati temperaturu i pritisak do šest dana.Nakon preleta Meseca, astronauti će se vratiti na Zemlju i sleteti u Tihi okean, nedaleko od obale San Dijega. Desetodnevna misija Artemis 2 označava tako kraj duge pauze i dokazuje da čovečanstvo ponovo ima znanje, tehnologiju i kapacitet da šalje posadu van niske orbite.Cilj je da se utre put ka sletanju na Mesec 2028. godine tokom misije Artemis 4, ali i da se postave temelji za prve misije sa posadom ka Marsu.
No, kao i u svemu ostalom, ništa bez Donalda Trampa. Program Artemis našao se pod njegovim pritiskom jer je insistirao na ubrzavanju tempa u nadi da će ljudska noga kročiti na površinu Meseca pre isteka njegovog drugog mandata početkom 2029. godine. Iako se, iznenađujuće, nije mnogo oglašavao oko same misije, Tramp verovatno već planira kako će Artemis 2 iskoristiti za novu rundu samopromocije. Pitanje je koliko ima na umu naučne ciljeve ili bezbednost posade, ali sigurno već sriče njegove čuvene sintagme „najveće u istoriji naše zemlje”, „najmoćnije ikada”, „niko nije učinio više od mene”, „niko ovako nešto nije video”, pokušavajući da pokaže nadmoć Amerike u svemiru. A to što tim NASA ulaže godine u planiranje i precizne kalkulacije, ne tiče se puno MAGA predsednika i njegovog PR tima: oni već sriču novi dramatičan tvit Donalda Trampa, poput onog kojim je pozdravio lansiranje: „Mi DOMINIRAMO a ceo svet gleda”...
