ЧОВЕЧАНСТВО СЕ ВРАЋА ТАМО ГДЕ ЈЕ ИСТОРИЈА ПОЧЕЛА - МИСИЈА АРТЕМИС 2 ПОМЕРА ГРАНИЦЕ Месец поново надохват руке
Први пут од мисије Аполо 17 из 1972. године, људи су напустили Земљину орбиту захваљујући историјском програму америчке свемирске агенције НАСА Артемис 2.
Приближно шестоминутним радом мотора сервисног модула, летелица Орион и његова посада – НАСА астронаути Рид Вајзмен, Виктор Глоувер, Кристина Кох и астронаут Канадске свемирске агенције (CSA) Џереми Хансен су у четвртак напустили Земљину орбиту и након 54 године започели путовање ка Месецу.Током планираног прелета око земљиног сателита, у понедељак, 6. априла, они ће направити фотографије високе резолуције и забележити запажања о површини Месеца, укључујући делове његове темне стране, коју људи никада нису директно видели. Иако ће далека страна Месеца бити само делимично осветљена, такви услови ће, како су појаснили из НАСА, стварати сенке које ће нагласити рељеф и открити гребене, падине и ивице кратера које је тешко уочити при потпуном осветљењу.
У ноћи између среде и четвртка (1. и 2. април по нашем времену) милиони људи су, након пола века, без даха, са усхићењем, дивљењем – али и страхом да четворочлана посада не доживи судбину два спејс шатла Челенџер (1986) и Колумбија (2003) који су експлодирали при лансирању односно повратку на Земљу – посматрали полетање најмоћније ракете коју је НАСА икада користила. Ракета SLS (Space Launch System) и свемирска летелица Орион полетели су са лансирне рампе у 18.35 по источноамеричком времену из Свемирског центра „Кенеди” на Флориди, пославши четворо астронаута на десетодневни пробни лет око Месеца и назад. На срећу, све је протекло савршено, док је само путовање ракете кроз Земљину атмосферу изгледало нестварно.
Десет дана у свемиру
Током десет дана астронаути ће обићи Земљу, упутити се ка Месецу, потом облетети око њега и вратитит се кући. У среду 1. априла лансирана је ракета, а посада је орбитира око Земље, подижући се до око 70.000 километара висине. У четвртак, 2. априла мотор Ориона је спровео главно паљење за улазак у транслунарну путању, што је последње велико активирање мотора које шаље летелицу на њену путању ка Месецу. У петак, 3. априла Орион је напустио Земљину орбиту и кренуо на пут дуг 400.000 километара ка Месецу. Током викенда задатак посаде је да провери бројне системе и спроводи тестове, а у понедељак, 6. априла, Орион би требало да прође поред Месеца при чему ће посада правити фотографије високе резолуције и бележи запажања. Уторак 7. април означиће почетак пута назад ка Земљи који ће трајати и наредног дана. У четвртак, 9. априла модул за посаду би требало да се одвоји од остатка летелице, и Орион ће се поставља у оптимални положај за повратак, да би 10. априла модул ушао у Земљину атмосферу брзином од око 40.000 километара на час и „слетео” у Тихи океан, недалеко од обале Сан Дијега.
По доласку у свемир, Орион је развио четири крила са соларним панелима, чиме је омогућено напајање летелице сунчевом енергијом. Око 49 минута након почетка пробног лета, горњи степен ракете SLS укључио је мотор како би поставио Орион у елиптичну орбиту око Земље. Друго ризично паљење, којем је посада дала име „Интегритет“ потиснуло је Орион у високу орбиту која се протеже око 74.000 километара изнад Земље, где је летелица провела око 24 сата како би се проверили системи. Након тог маневра, Орион је наставио самосталан лет, а посада је преузела ручно управљање како би и то тестирала.
Врхунац мисије очекује се сутра, 6. априла, када ће посада имати прилику да погледа тамну страну Месеца, нешто што су до сада могли да виде само астронаути мисија Аполо. Међутим, чланови посаде мисије Артемис 2 биће први људи који ће угледати јужни пол Месеца – место на којој се планира будуће слетање и где научници сматрају да може постојати залеђена вода у деловима кратера који су у сталној сенци. Уколико све протекне по плану, астронаути ће поставити рекорд тако што ће се удаљити од Земље више него било који човек до сада – више од 402.336 километара.
Ванземаљци или прескупа забава?
Поново је у жижи јавности питање зашто људи нису посетили, а камоли слетели на Месец више деценија иако поседују много напредију технологију од времена Нила Армстронга, па и вештачку интелигенцију. Теоретичари завере тврде да су претходне гарнитуре астронаута „виделе нешто што није требало”, да су се сусреле са ванземаљцима, да су видели срушену ванземљску летелицу, а има и оних уверених да је „прво слетање” снимљено у студију. Ипак, разлози су много једноставнији. Пре свега високи трошкови. Програм Аполо коштао је око 25 милијарди долара (што би данас било више од 150 милијарди долара). Стални летови са посадом на Месец, осим што су врло сложени и опасни, нису финансијски одрживи без јасних политичких или стратешких разлога. Након Апола 17 фокус САД преусмерен је на друге циљеве, као што је Спејс-шатл програм. Након космичке трке Совјетским Савезом, политички и идеолошки мотиви су нестали, а НАСА је своја истраживања усмерила на ниску орбиту, телескопе, ровере на Марсу...
У случају да нешто пође по злу, свемирска одела ће служити као „системи за преживљавање“, те у случају губитка притиска или цурења у кабини, она ће обезбеђивати кисеоник, контролисати температуру и притисак до шест дана.Након прелета Месеца, астронаути ће се вратити на Земљу и слетети у Тихи океан, недалеко од обале Сан Дијега. Десетодневна мисија Артемис 2 означава тако крај дуге паузе и доказује да човечанство поново има знање, технологију и капацитет да шаље посаду ван ниске орбите.Циљ је да се утре пут ка слетању на Месец 2028. године током мисије Артемис 4, али и да се поставе темељи за прве мисије са посадом ка Марсу.
Но, као и у свему осталом, ништа без Доналда Трампа. Програм Артемис нашао се под његовим притиском јер је инсистирао на убрзавању темпа у нади да ће људска нога крочити на површину Месеца пре истека његовог другог мандата почетком 2029. године. Иако се, изненађујуће, није много оглашавао око саме мисије, Трамп вероватно већ планира како ће Артемис 2 искористити за нову рунду самопромоције. Питање је колико има на уму научне циљеве или безбедност посаде, али сигурно већ сриче његове чувене синтагме „највеће у историји наше земље”, „најмоћније икада”, „нико није учинио више од мене”, „нико овако нешто није видео”, покушавајући да покаже надмоћ Америке у свемиру. А то што тим НАСА улаже године у планирање и прецизне калкулације, не тиче се пуно МАГА председника и његовог ПР тима: они већ сричу нови драматичан твит Доналда Трампа, попут оног којим је поздравио лансирање: „Ми ДОМИНИРАМО а цеo свет гледа”...
