TALENAT NASLEDILA OD BAKA, A ZANAT ŽELI DA PROSLEDI: Lepe, praktične i bezbedne heklane igračke za decu

Jedna od njih je i Smiljka Grujanac iz Veternika, koja je svoju ljubav prema ručnom radu uspela da pretvori pravu malu tvornicu mekanih igračaka. 

– Iako se u mojoj kući i okolini niko nije bavio ručnim radom, mene je sve to odmalena privlačilo. Prvo sam kao i većina devojčica plela narukvice od raznih vunica. Tokom letnjeg raspusta jedna baba me je naučila osnove štrikanja, a druga da vezem – rekla je Smiljka Grujanac za naš list. 

Kako je objasnila, interesovanje za ručni rad raslo je zajedno sa njom. Iako nije mogla da priušti mašinu za šivenje, bila je uporna i sve je krojila i šila ručno, bod po bod. Kasnije je završila kurs tkanja, a onda, korak po korak, u njen dom je stigla mašina za šivenje, razboj i pribor za pletenje. 

– Nakon nekoliko obuka, naučila sam osnove heklanja, a dalje sam se usavršavala putem raznih tutorijala na internetu. Od svih zanata, najviše sam se pronašla u heklanju i štrikanju – kazala je Smiljka, dodavši da uvek postoje nove tehnike koje treba učiti, ali da se fokusirala na pletene žepiće i heklane igračke. 

Ove perive igračke prave se od pamučnog konca, sa antialergenskim ispunom, sa bezbednim plastičnim očima koje se mogu modifikovati tako da budu bezbedne i za bebe. Smiljkinim spretnim rukama, nastaju proizvodi koji nisu samo estetski lepi, već i praktični, sigurni i napravljeni s posebnom namenom, uz velike ljubavi prema ručnom radu. 

Iza svakog proizvoda stoji naša sagovornica – od nabavke materijala, osmišljavanja i izrade igračaka, do fotografisanja, pakovanja i slanja paketa. 

– Najveća inspiracija u poslu mi je kada posle gotove igračke vidim napredak. Volim izazove, kada mi mušterija pošalje sliku neke igračke, pa da je uradim tako što ću sama osmisliti šemu – istakla je. 

Ipak, priznaje da nije sve tako jednostavno. Najveći izazov je održati prodaju i van praznične sezone, ali i voditi društvene mreže uz sav dodatan posao. U budućnosti, Smiljka želi da pravi heklane lutke i garderobu za njih, ali celu ideju ne želi da brza – kako bi kvalitet njenih proizvoda bio zagarantovan, potrebno je dugo i pažljivo planirati. 

– Kako bi se stari zanati očuvali, bilo bi dobro da se u školu uvedu kao predmet i da se deci pokaže što više starih zanata kako bi ih zainteresovali da ih nauče. Dobra stvar u ovom vremenu je što postoji internet i dosta besplatnog sadržaja gde mladi mogu da savladaju osnovne tehnike pletenja, heklanja i šivenja, samo je potrebna volja. Bila bi srećna kada bih barem jednoj osobi uspela da prenesem svoje znanje – naglasila je Smiljka. 

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina press, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.