ТАЛЕНАТ НАСЛЕДИЛА ОД БАКА, А ЗАНАТ ЖЕЛИ ДА ПРОСЛЕДИ: Лепе, практичне и безбедне хеклане играчке за децу

Једна од њих је и Смиљка Грујанац из Ветерника, која је своју љубав према ручном раду успела да претвори праву малу творницу меканих играчака. 

– Иако се у мојој кући и околини нико није бавио ручним радом, мене је све то одмалена привлачило. Прво сам као и већина девојчица плела наруквице од разних вуница. Током летњег распуста једна баба ме је научила основе штрикања, а друга да везем – рекла је Смиљка Грујанац за наш лист. 

Како је објаснила, интересовање за ручни рад расло је заједно са њом. Иако није могла да приушти машину за шивење, била је упорна и све је кројила и шила ручно, бод по бод. Касније је завршила курс ткања, а онда, корак по корак, у њен дом је стигла машина за шивење, разбој и прибор за плетење. 

– Након неколико обука, научила сам основе хеклања, а даље сам се усавршавала путем разних туторијала на интернету. Од свих заната, највише сам се пронашла у хеклању и штрикању – казала је Смиљка, додавши да увек постоје нове технике које треба учити, али да се фокусирала на плетене жепиће и хеклане играчке. 

Ове периве играчке праве се од памучног конца, са антиалергенским испуном, са безбедним пластичним очима које се могу модификовати тако да буду безбедне и за бебе. Смиљкиним спретним рукама, настају производи који нису само естетски лепи, већ и практични, сигурни и направљени с посебном наменом, уз велике љубави према ручном раду. 

Иза сваког производа стоји наша саговорница – од набавке материјала, осмишљавања и израде играчака, до фотографисања, паковања и слања пакета. 

– Највећа инспирација у послу ми је када после готове играчке видим напредак. Волим изазове, када ми муштерија пошаље слику неке играчке, па да је урадим тако што ћу сама осмислити шему – истакла је. 

Ипак, признаје да није све тако једноставно. Највећи изазов је одржати продају и ван празничне сезоне, али и водити друштвене мреже уз сав додатан посао. У будућности, Смиљка жели да прави хеклане лутке и гардеробу за њих, али целу идеју не жели да брза – како би квалитет њених производа био загарантован, потребно је дуго и пажљиво планирати. 

– Како би се стари занати очували, било би добро да се у школу уведу као предмет и да се деци покаже што више старих заната како би их заинтересовали да их науче. Добра ствар у овом времену је што постоји интернет и доста бесплатног садржаја где млади могу да савладају основне технике плетења, хеклања и шивења, само је потребна воља. Била би срећна када бих барем једној особи успела да пренесем своје знање – нагласила је Смиљка. 

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина prеss, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.