PETAR LUŽAIĆ, ŽIVI FUDBALSKI SAN U PRVOJ ISKRI IZ BARIČA Golmansko srce Srpske lige

Član FK Prva Iskra iz Bariča, Petar se na terenu dokazuje svojim odličnim odbranama, nesalomivim duhom i upornošću koja ga je vodila kroz brojne izazove još od detinjstva.

Petar je fudbal počeo kasnije nego njegovi vršnjaci – sa 15 godina, nakon što je probao karate i vaterpolo, gde je čak bio selektovan za reprezentaciju. Na jednom lokalnom meču, dok je igrao sa drugarima fudbal, stao je na gol i odmah osetio da je to njegova pozicija. 

– Video sam da mi branjenje ide prirodno, da se ne bojim lopte i da imam refleks koji sam, verovatno, zadržao od vaterpola – priča Petar.

Nakon početnih koraka u Petrovaradinu i kasnije u novosadskim ekipama Vojvodina i Železničar, Petar priča da je trenirao i sa omladincima Crvene zvezde. Tu je imao priliku da trenira sa prvim timom na Marakani, sa igračima koji su učestvovali u Ligi šampiona,  doživljaj koji mu je ostao za ceo život. Svoju karijeru unapredio je uz podršku trenera Bojana Petrovića, koji ga je odveo u BSK iz Batajnice, zatim u Prvu iskru iz Bariča i u Golmansku akademiju Jorgačević, gde je nastavio da napreduje i razvija talenat.

Petra krase sigurnost i hrabrost – ne boji se lopte, duela i izazovnih situacija na terenu. Ima pozitivnu agresivnost i stalno deluje kao da je na „struji“. Njegova uloga nije da bude plejmejker sa gola, već klasični „stop kiper“,  koncentrisan na gol, sa izuzetnom reaktivnošću i sposobnošću da u kritičnim 50-50 situacijama donese pravu odluku. Šta je najteže u poslu golmana?

– Najteže je izboriti se za mesto – kao iz topa je rekao mlađani Lužaić. – Pozicija ne prašta greške, nemaš pravo na njih. Važno je kako reaguješ nakon greške, jer uvek slede nove utakmice i prilika da se ispraviš. Najteže je osloboditi se straha i ostati opušten u napetim situacijama, ali to je ono što golmana čini boljim s godinama. Golman je poput vina, što je stariji, to je bolji.

Kako održavaš koncentraciju?

– U glavi zamišljam svaki scenario – kako bih branio neverovatne šanse, kako bih primao gol ili bio krivac za propust. Trudim se da svaki segment već „prođem“ u glavi, tako da kada se desi na utakmici, već sam spreman.

Petar je poslednjih šest meseci doživeo preokret u karijeri. U deset utakmica u Prvoj iskri, zabeležio je pet pobede, dve nerešene i tri poraza, i pokazao svoj kvalitet kao startni golman. Kako je igrati za Prvu iskru iz Bariča?

– Lepo je zbog atmosfere u klubu. Klub ima tradiciju.  Liga je odlična za razvoj mladih igrača, a naš klub je namenjen upravo za razvoj mladih. Mi smo u toj ligi jedna od ekipa pri vrhu koja ima u proseku najmanje godina, dok su druge ekipe često mnogo starije. To je prednost našeg kluba. Najveća prednost je atmosfera,  dobri smo drugari, a treninzi prolaze u ozbiljnosti, ali i u šali. Odnosi između igrača i stručnog štaba su odlični i svi dobro funkcionišemo zajedno.

Koji su ti ciljevi u fudbalu?

– Vidim sebe kao profesionalnog golmana i nadam se da ću igrati na što višem nivou, uključujući evropska takmičenja. Reprezentacija je mašta od detinjstva. Želim da se jednog dana vratim u Crvenu zvezdu i osetim atmosferu velikog kluba, a u dugoročnom planu voleo bih da igram u jačim ligama u inostranstvu.

Kada nisi na golu, čime se baviš?

– Najviše vreme provodim sa društvom, jer mi pomaže da se opustim. Volim da pratim druge sportove, ali ne volim stalno da gledam fudbal, jer ceo dan mi prođe u sportu. Nedeljom se odmaram, a od ponedeljka do subote opet razmišljam o novoj utakmici. I tako u krug – ispričao je Petar Lužaić.

Jovo Galić