ПЕТАР ЛУЖАИЋ, ЖИВИ ФУДБАЛСКИ САН У ПРВОЈ ИСКРИ ИЗ БАРИЧА Голманско срце Српске лиге
У Српској лиги Београд, међу младим талентима, истиче се 19-годишњи голман Петар Лужаић из Сремских Карловаца. Последњих шест месеци за њега су најлепши у досадашњој каријери.
Члан ФК Прва Искра из Барича, Петар се на терену доказује својим одличним одбранама, несаломивим духом и упорношћу која га је водила кроз бројне изазове још од детињства.
Петар је фудбал почео касније него његови вршњаци – са 15 година, након што је пробао карате и ватерполо, где је чак био селектован за репрезентацију. На једном локалном мечу, док је играо са другарима фудбал, стао је на гол и одмах осетио да је то његова позиција.
Узори и инспирације
Икер Касиљас – идеалан голман из детињства, узор који га је инспирисао за стил и храброст на голу.
Милан Борјан – са њим је тренирао у голманској Академији Јоргачевић, добио савете и корекције уживо. Тај тренинг му је дао додатни мотив и осећај као да живи свој сан.
Маракана са Црвеном звездом – тренирање са првим тимом и играчима Лиге шампиона остаће му за цео живот као незаборавно искуство.
– Видео сам да ми брањење иде природно, да се не бојим лопте и да имам рефлекс који сам, вероватно, задржао од ватерпола – прича Петар.
Након почетних корака у Петроварадину и касније у новосадским екипама Војводина и Железничар, Петар прича да је тренирао и са омладинцима Црвене звезде. Ту је имао прилику да тренира са првим тимом на Маракани, са играчима који су учествовали у Лиги шампиона, доживљај који му је остао за цео живот. Своју каријеру унапредио је уз подршку тренера Бојана Петровића, који га је одвео у БСК из Батајнице, затим у Прву искру из Барича и у Голманску академију Јоргачевић, где је наставио да напредује и развија таленат.
Петра красе сигурност и храброст – не боји се лопте, дуела и изазовних ситуација на терену. Има позитивну агресивност и стално делује као да је на „струји“. Његова улога није да буде плејмејкер са гола, већ класични „стоп кипер“, концентрисан на гол, са изузетном реактивношћу и способношћу да у критичним 50-50 ситуацијама донесе праву одлуку. Шта је најтеже у послу голмана?
– Најтеже је изборити се за место – као из топа је рекао млађани Лужаић. – Позиција не прашта грешке, немаш право на њих. Важно је како реагујеш након грешке, јер увек следе нове утакмице и прилика да се исправиш. Најтеже је ослободити се страха и остати опуштен у напетим ситуацијама, али то је оно што голмана чини бољим с годинама. Голман је попут вина, што је старији, то је бољи.
Кључни тренери који су га водили
- Бојан Петровић – тренер голмана, помогао му да пронађе клубове и стварао му услове за развој.
- Горан Бошковић – нови тренер у Првој искри, дао му шансу да дебитује у првом тиму.
- Академија Јоргачић – место где је Петар тренирао цело лето и стицао искуство са стручним штабом.
Како одржаваш концентрацију?
– У глави замишљам сваки сценарио – како бих бранио невероватне шансе, како бих примао гол или био кривац за пропуст. Трудим се да сваки сегмент већ „прођем“ у глави, тако да када се деси на утакмици, већ сам спреман.
Петар је последњих шест месеци доживео преокрет у каријери. У десет утакмица у Првој искри, забележио је пет победе, две нерешене и три пораза, и показао свој квалитет као стартни голман. Како је играти за Прву искру из Барича?
– Лепо је због атмосфере у клубу. Клуб има традицију. Лига је одлична за развој младих играча, а наш клуб је намењен управо за развој младих. Ми смо у тој лиги једна од екипа при врху која има у просеку најмање година, док су друге екипе често много старије. То је предност нашег клуба. Највећа предност је атмосфера, добри смо другари, а тренинзи пролазе у озбиљности, али и у шали. Односи између играча и стручног штаба су одлични и сви добро функционишемо заједно.
Који су ти циљеви у фудбалу?
– Видим себе као професионалног голмана и надам се да ћу играти на што вишем нивоу, укључујући европска такмичења. Репрезентација је машта од детињства. Желим да се једног дана вратим у Црвену звезду и осетим атмосферу великог клуба, а у дугорочном плану волео бих да играм у јачим лигама у иностранству.
Када ниси на голу, чиме се бавиш?
– Највише време проводим са друштвом, јер ми помаже да се опустим. Волим да пратим друге спортове, али не волим стално да гледам фудбал, јер цео дан ми прође у спорту. Недељом се одмарам, а од понедељка до суботе опет размишљам о новој утакмици. И тако у круг – испричао је Петар Лужаић.
Јово Галић
