SRPSKI PEČAT NA EVROPSKOM RUKOMETNOM ČUDU IZ OHRIDA: Rojevićev rukopis za istoriju

Za rukometni klub iz Ohrida, taj trenutak ima ime i prezime – Boris Rojević. Bivši selektor Srbije i čovek koji je godinama bio sinonim dominacije RK Vojvodina, danas je arhitekta jedne nove, evropske priče.

Ohrid više nije samo romantična destinacija na obali jezera, sada je i rukometni bastion ambicije, vere i znanja. Pod vođstvom srpskog stručnjaka, klub je ispisao najblistaviju stranicu svoje istorije plasmanom u polufinale EHF Evropskog kupa, i to na način koji ne ostavlja prostor za slučajnost, dvostrukom pobedom nad moćnim Olimpijakosom.

Posle sigurnog trijumfa u Atini, Ohrid je pred punim tribinama dvorane „Biljanini izvori“ još jednom pokazao karakter  – 25:24 za eksploziju emocija među 3.000 navijača. Bila je to utakmica u kojoj se videla ruka trenera. Kada je bilo najteže, kada se rival vratio i zapretio, Rojević je mirno povukao poteze koji razdvajaju dobre od velikih.

Njegov Ohrid nije samo tim, to je ideja. Disciplina u odbrani, hrabrost u napadu i vera da se može protiv svakoga. Upravo ono što je godinama gradio u Novom Sadu, sada živi i na obalama Ohridskog jezera.

Kapiten Goce Ojleski i njegovi saigrači igrali su kao “gladijatori”, ali iza te borbe stoji sistem. Rojevićev sistem. Sistem koji ne trpi improvizaciju, već nagrađuje rad, strpljenje i zajedništvo. I zato ovaj uspeh nije iznenađenje – već logičan sled.

Sada sledi novi izazov. U polufinalu čeka slovenački gigant RK Celje, tim sa evropskim pedigreom i iskustvom. Biće to sudar tradicije i novog talasa, ali jedno je sigurno, Ohrid više niko ne gleda kao autsajdera.

Jer gde god je Boris Rojević, tu ambicije rastu, granice se pomeraju, a snovi dobijaju realne obrise. Rojević ima iskustva, jer je sa RK Vojvodina već podigao pehar ovog, po vrednosti trećeg evropskog klupskog takmičenja i upravo ta pobednička formula sada se prepoznaje i u Ohridu.

Nije to samo znanje, to je osećaj za trenutak, sposobnost da iz ekipe izvuče maksimum kada je najpotrebnije. Rojević ne pravi samo timove koji pobeđuju, već timove koji veruju da je pobeda neminovna. Upravo zato Ohrid danas ne sanja polufinale – on ga igra sa punim pravom, sa pogledom uprtim ka finalu i verom da istorija još nije ispisala svoje poslednje poglavlje.

I zato ova priča nije samo o pobedi. Ovo je priča o viziji. O čoveku koji pravi šou, ali ne za trenutak, već za istoriju.

J. Galić