СРПСКИ ПЕЧАТ НА ЕВРОПСКОМ РУКОМЕТНОМ ЧУДУ ИЗ ОХРИДА: Ројевићев рукопис за историју

За рукометни клуб из Охрида, тај тренутак има име и презиме – Борис Ројевић. Бивши селектор Србије и човек који је годинама био синоним доминације РК Војводина, данас је архитекта једне нове, европске приче.

Охрид више није само романтична дестинација на обали језера, сада је и рукометни бастион амбиције, вере и знања. Под вођством српског стручњака, клуб је исписао најблиставију страницу своје историје пласманом у полуфинале ЕХФ Европског купа, и то на начин који не оставља простор за случајност, двоструком победом над моћним Олимпијакосом.

После сигурног тријумфа у Атини, Охрид је пред пуним трибинама дворане „Биљанини извори“ још једном показао карактер  – 25:24 за експлозију емоција међу 3.000 навијача. Била је то утакмица у којој се видела рука тренера. Када је било најтеже, када се ривал вратио и запретио, Ројевић је мирно повукао потезе који раздвајају добре од великих.

Његов Охрид није само тим, то је идеја. Дисциплина у одбрани, храброст у нападу и вера да се може против свакога. Управо оно што је годинама градио у Новом Саду, сада живи и на обалама Охридског језера.

Капитен Гоце Ојлески и његови саиграчи играли су као “гладијатори”, али иза те борбе стоји систем. Ројевићев систем. Систем који не трпи импровизацију, већ награђује рад, стрпљење и заједништво. И зато овај успех није изненађење – већ логичан след.

Сада следи нови изазов. У полуфиналу чека словеначки гигант РК Цеље, тим са европским педигреом и искуством. Биће то судар традиције и новог таласа, али једно је сигурно, Охрид више нико не гледа као аутсајдера.

Јер где год је Борис Ројевић, ту амбиције расту, границе се померају, а снови добијају реалне обрисе. Ројевић има искуства, јер је са РК Војводина већ подигао пехар овог, по вредности трећег европског клупског такмичења и управо та победничка формула сада се препознаје и у Охриду.

Није то само знање, то је осећај за тренутак, способност да из екипе извуче максимум када је најпотребније. Ројевић не прави само тимове који побеђују, већ тимове који верују да је победа неминовна. Управо зато Охрид данас не сања полуфинале – он га игра са пуним правом, са погледом упртим ка финалу и вером да историја још није исписала своје последње поглавље.

И зато ова прича није само о победи. Ово је прича о визији. О човеку који прави шоу, али не за тренутак, већ за историју.

Ј. Галић