BRAČNA I VANBRAČNA ZAJEDNICA ISTE PRED ZAKONOM, ALI Ima li vanbračni partner pravo na nasledstvo u Srbiji EVO ŠTA KAŽE ZAKON I ZAŠTO SU MNOGI U ZABLUDI

Zbog uverenja da dugogodišnji zajednički život automatski donosi ista prava koja ima i bračni drug, mnogi se suočavaju sa surovom realnošću zakona tek kada bude prekasno.

Nakon smrti jednog partnera često dolazi do neprijatnih iznenađenja, pa čak i dugotrajnih sudskih sporova.

Vanbračni partner nije zakonski naslednik

Prema važećem Zakonu o nasleđivanju Srbije, vanbračni partner ne nalazi se ni u jednom naslednom redu. To znači da, ukoliko osoba premine bez testamenta, njen vanbračni partner nema pravo da nasledi njenu imovinu samo zato što su godinama živeli zajedno. 

Zakonski naslednici su: potomci (deca, unuci), bračni drug, roditelji, braća i sestre i njihovi potomci, bake, deke i ostali preci. 

Vanbračni partner nije među njima. 

Zašto dolazi do zabune?

Porodični zakon izjednačava bračnu i vanbračnu zajednicu u mnogim pravima, ukoliko je vanbračna zajednica trajna i ispunjava zakonske uslove. Međutim, Zakon o nasleđivanju nije usklađen sa tim rešenjem. Zbog toga se često stvara pogrešan utisak da vanbračni partner automatski ima ista nasledna prava kao supružnik, što nije slučaj. 

Šta ako su zajedno gradili imovinu?

Ovo je najvažniji izuzetak. Ako su partneri tokom trajanja vanbračne zajednice zajedničkim radom stekli stan, kuću, automobil ili drugu imovinu, vanbračni partner može tražiti da se utvrdi njegov suvlasnički deo. 

To, međutim, nije nasledstvo. U tom slučaju vodi se poseban sudski postupak u kojem partner mora da dokaže:

 - da je postojala vanbračna zajednica, 

 - da je zajednički doprinosio sticanju imovine, 

 - koliki je njegov udeo u toj imovini.

Tek ono što sud utvrdi kao njegov deo ne ulazi u ostavinsku masu pokojnika. 

Da li testament menja situaciju?

Da. Ako pokojnik sastavi testament i u njemu ostavi imovinu svom vanbračnom partneru, on može postati naslednik. Međutim, ni tada testament nije apsolutan. 

Ako postoje nužni naslednici (deca, bračni drug ili u određenim slučajevima roditelji), oni imaju pravo na svoj nužni deo, pa testament ne može u potpunosti da ih isključi, osim u zakonom propisanim izuzetnim situacijama. 

Može li se partner zaštititi bez braka?

Pravnici ističu da postoji više načina da se imovinski odnosi urede unapred. Najčešći su: sastavljanje testamenta, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o poklonu, regulisanje suvlasništva nad nekretninama, drugi ugovori kojima se unapred uređuju imovinski odnosi. 

Na taj način može se izbeći situacija da nakon smrti jednog partnera celokupna imovina pripadne njegovim zakonskim naslednicima, dok osoba sa kojom je proveo decenije ostane bez ikakvih prava. 

Šta se dešava ako nema dece?

Česta je zabluda da tada vanbračni partner automatski nasleđuje imovinu. To nije tačno. 

Ako nema testamenta, imovina prelazi na zakonske naslednike prema naslednim redovima - roditelje, braću i sestre ili druge srodnike, u zavisnosti od konkretne situacije. Tek ako nema nijednog zakonskog naslednika, zaostavština pripada Republici Srbiji. 

Iako su bračna i vanbračna zajednica u Srbiji u mnogim segmentima izjednačene, pravo na zakonsko nasleđivanje predstavlja jedan od najvažnijih izuzetaka. Vanbračni partner ne nasleđuje automatski imovinu preminulog partnera. 

Svoja prava može ostvariti samo ako dokaže suvlasništvo nad zajednički stečenom imovinom ili ako je imenovan u testamentu ili drugom pravnom aktu kojim je pokojnik za života uredio raspolaganje svojom imovinom. Zato pravnici savetuju da partneri koji žive u vanbračnoj zajednici na vreme regulišu imovinske odnose kako bi izbegli komplikovane i često bolne sporove nakon smrti jednog od njih.

(Bizportal.rs)