БРАЧНА И ВАНБРАЧНА ЗАЈЕДНИЦА ИСТЕ ПРЕД ЗАКОНОМ, АЛИ Има ли ванбрачни партнер право на наследство у Србији ЕВО ШТА КАЖЕ ЗАКОН И ЗАШТО СУ МНОГИ У ЗАБЛУДИ

Због уверења да дугогодишњи заједнички живот аутоматски доноси иста права која има и брачни друг, многи се суочавају са суровом реалношћу закона тек када буде прекасно.

Након смрти једног партнера често долази до непријатних изненађења, па чак и дуготрајних судских спорова.

Ванбрачни партнер није законски наследник

Према важећем Закону о наслеђивању Србије, ванбрачни партнер не налази се ни у једном наследном реду. То значи да, уколико особа премине без тестамента, њен ванбрачни партнер нема право да наследи њену имовину само зато што су годинама живели заједно. 

Законски наследници су: потомци (деца, унуци), брачни друг, родитељи, браћа и сестре и њихови потомци, баке, деке и остали преци. 

Ванбрачни партнер није међу њима. 

Зашто долази до забуне?

Породични закон изједначава брачну и ванбрачну заједницу у многим правима, уколико је ванбрачна заједница трајна и испуњава законске услове. Међутим, Закон о наслеђивању није усклађен са тим решењем. Због тога се често ствара погрешан утисак да ванбрачни партнер аутоматски има иста наследна права као супружник, што није случај. 

Шта ако су заједно градили имовину?

Ово је најважнији изузетак. Ако су партнери током трајања ванбрачне заједнице заједничким радом стекли стан, кућу, аутомобил или другу имовину, ванбрачни партнер може тражити да се утврди његов сувласнички део. 

То, међутим, није наследство. У том случају води се посебан судски поступак у којем партнер мора да докаже:

 - да је постојала ванбрачна заједница, 

 - да је заједнички доприносио стицању имовине, 

 - колики је његов удео у тој имовини.

Тек оно што суд утврди као његов део не улази у оставинску масу покојника. 

Да ли тестамент мења ситуацију?

Да. Ако покојник састави тестамент и у њему остави имовину свом ванбрачном партнеру, он може постати наследник. Међутим, ни тада тестамент није апсолутан. 

Ако постоје нужни наследници (деца, брачни друг или у одређеним случајевима родитељи), они имају право на свој нужни део, па тестамент не може у потпуности да их искључи, осим у законом прописаним изузетним ситуацијама. 

Може ли се партнер заштитити без брака?

Правници истичу да постоји више начина да се имовински односи уреде унапред. Најчешћи су: састављање тестамента, уговор о доживотном издржавању, уговор о поклону, регулисање сувласништва над некретнинама, други уговори којима се унапред уређују имовински односи. 

На тај начин може се избећи ситуација да након смрти једног партнера целокупна имовина припадне његовим законским наследницима, док особа са којом је провео деценије остане без икаквих права. 

Шта се дешава ако нема деце?

Честа је заблуда да тада ванбрачни партнер аутоматски наслеђује имовину. То није тачно. 

Ако нема тестамента, имовина прелази на законске наследнике према наследним редовима - родитеље, браћу и сестре или друге сроднике, у зависности од конкретне ситуације. Тек ако нема ниједног законског наследника, заоставштина припада Републици Србији. 

Иако су брачна и ванбрачна заједница у Србији у многим сегментима изједначене, право на законско наслеђивање представља један од најважнијих изузетака. Ванбрачни партнер не наслеђује аутоматски имовину преминулог партнера. 

Своја права може остварити само ако докаже сувласништво над заједнички стеченом имовином или ако је именован у тестаменту или другом правном акту којим је покојник за живота уредио располагање својом имовином. Зато правници саветују да партнери који живе у ванбрачној заједници на време регулишу имовинске односе како би избегли компликоване и често болне спорове након смрти једног од њих.

(Bizportal.rs)