„DNEVNIK” U POSETI SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE „BAGREMARA” Kukurjak kao temelj zaštite (FOTO, VIDEO)
U okviru ekološkog serijala o zaštićenim prirodnim dobrima koje baštinimo u Vojvodini, do sada smo na stranicama „Dnevnika” predstavili 15 od ukupno 16 specijalnih rezervata prirode koji su na spisku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Poslednji u nizu, ali ne i manje važan, SRP „Bagremara”, prostire se na zapadu Bačke, severno od naselja Bačka Palanka, koji je status zaštićenog područja poneo zahvaljujući kukurjaku, strogo zaštićenoj vrsti u kategoriji krajnje ugroženog taksona prema Crvenoj knjizi flore Srbije. Logičan sled bila je naša pustolovina baš ka ovom parčetu raja, ne bi li smo napunili baterije, probudili uspavana čula i uživali u čarima ovog zelenog bisera koji negujemo na severu naše zemlje.
A sve je počelo 1978, kada je zapravo bila zaštićena samo jedna mešovita sastojina četinara, u čijoj se neposrednoj blizini nala- zilo stanište prirodne biljne retkosti, kukurjaka. Tih četinara više nema, što je posledica superćelijskih oluja od pre par godina, koje su praktično opustošile ceo tamošnji prirodni kraj, govori nam samostalni stručni saradnik za zaštićena područja u JP „Vojvodina Šume” Ivana Vasić, dok čuvar ovog blaga Milenko Blagojević dodaje da je na potezu od Bačke Palanke do Novog Sada izgubljeno više od 1.300 hektara šuma, a da je stradao skoro kompletan rezervat, sa skoro 100 posto štete.
U granicama rezervata dom je pronašlo 93 vrste insekata
Turizam nije u primarnom fokusu
Ovaj specijalni rezervat zoniran je na prvi stepen zaštite koji „vlada” na oko 29 odsto teritorije, i drugi stepen koji se širi na oko 70 odsto, dok treći režim zaštite izostaje. U suštini, ovo područje u fokusu je zaštite, a ne turizma, ali uz pratnju upravljača, dozvoljene su kontrolisane posete. S tim u vezi, formirane su i rekreativne šetne staze koje nisu dugačke, ali su dovoljne relacije da se postigne unutrašnji balans. Takođe, „Bagremara” se koristi i kao učionica na otvorenom, jer se dozvoljene posete koje su u vezi sa naučno –istraživačkim radom.
– Mešovita sastojina četinara brojala je hektar i po površine tuja, borova, duglazija i sekvoja, međutim oko 70 odsto je uništilo nevreme. Ono što je ostalo nije moglo da opstane, te smo i to uklonili, i nakon godinu i po dana, koliko nam je trebalo da izvučemo sva stabla pala od oluje, taj prostor smo oplemenili autohtonim jednogodišnjim sadnicama hrasta lužnjaka. Ali nismo tu stali. Naime, i oko ovog turističkog „Grand kompleksa” smo imali površinu od oko pola hektara sa koje su izvaljena debla bagrema, a mi smo iskoristili priliku da okrenemo situaciju u našu korist i zasadimo autohtoni hrast – kaže Blagojević.
Početkom 2.000 godina, Ivana kaže da je područje krenulo malo više da se istražuje. Na kratko je zaštita prostora bila i ukinuta, da bi se novijim istraživanjima utvdilo da se kukurjak nalazi u okviru cele gazdinske jedinice Bagremara, a ne samo oko četinara. Kako se radi o vrsti koja je krajnje ugrožena kod nas, pokrenut je postupak za prostornu zaštitu njenog staništa, te je Uredbom Vlade Srbije, 2007. godine proglašen za zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, odnosno prirodno dobro prve kategorije.
– Kada je ponovo uspostavljena zaštita, obuhvatala je veći prostor od pređašnjeg te sa danas ona sprovodi na 389 hekatara. Pod prvim i drugim stepenom zaštite je površina od oko 118 hektara, a zaštitnu zonu čini 271 hektar. Po podacima iz Studije zaštite koju radi Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, i na osnovu naših istraživanja i monitoringa stanja na terenu, kukurjak se u rezervatu praktično nalazi na skoro 100 hektara, uključujući i lokalitete u okviru zaštitne zone, gde ih ima u velikoj brojnosti. Ova prirodna retkost javlja se u hrpama na različitim mikrolokalitetima, na površinama od oko par kvadrata. To je dobra stvar, jer nam ova saznanja mogu poslužiti u budućnosti, da revizijom staništa, proširimo granice ovog zaštićenog područja – govori nam Ivana Vasić tokom šetnje šumom u kojoj caruje bagrem, uz male sastojine crnog oraha, i pojedinačna stabla hrasta lužnjaka i poljskog jasena.
Postoje neki podaci da je prisustvo kukurjaka uočeno u Istočnoj Srbiji, u okolini Niša i Valjeva, ali Ivana kaže da ono još nije zvanično, te se SRP „Bagremara” praktično vodi kao jedini potvrđeni lokalitet ove vrste, koja je inače prirodna retkost i u susednim zemljama. Tokom našeg obilaska, nismo imali tu sreću da ovekovečimo ovaj krajnje ugroženi takson koji inače potiče iz familije ljutića, s obzirom na to da, ako prevedemo njegov naziv sa latinskog jezika, kukurjak znači „zimsko cvetanje”. Njegov cvet boje sunca vidljiv je krajem februara, početkom marta, kada „razbija” monotoniju beline snežnog pokrivača (pod uslovom da ga te zime uopšte ima), najavljujući buđenje ranog proleća. Upravljači kažu da je slika te zimske idile neprocenjiva.
Neplodno tlo
U granicama rezervata postoje delovi ekosistema u kojima neće ništa da raste. Čak ni bagrem, koji je prilagođen na sve uslove sredine, pa ni korov. Upravljači kažu da su radili pedološku analizu zemljištu, i sumnje su da je u pitanju zaslanjeno zemljište, ili je pak splet prirodnih okolnosti koji je doveo do tog stanja. No, tim problemom će se sigurno pozabaviti u budućnosti, jer i sami žele da otkriju do kraja o čemu se konkretno radi.
– Tokom monitoringa 2014. uvideli smo da je došlo do ugrožavanja staništa kukurjaka, koji je temeljna vrednost ovog zaštićenog područja. Naime, bagrem pravi malo zatvorenije sastojine, naročito tokom svog obnavljanja, što narušava opstanak kukurjaka, koji je heliofilna vrsta i voli da se „kupa” u sunčevoj svetlosti. Zato smo sproveli jedan projekat zahvaljujući kom smo uspeli da vratimo prirodni balans i stvorimo uslove da se kukurjak ponovo raširi – ističe naša sagovornica, a mi ćemo u narednom nedeljnom broju „Dnev- nika” posvetiti više pažnje ovoj meri zaštite.
Šume Bagremare, u florističkom pogledu, spadaju u najinteresantnije antropogene šume, sa očuvanim predstavnicima nekadašnje prirodne šumske vegetacije. Naročito je značajno prisustvo ranoprolećnih geofita, višegodišnjih zeljastih biljaka koje čuvaju rezervne materije u podzemnim organima poput lukovica ili rizoma i na taj način preživljavaju nepovoljne periode godine (suše, hladno- će....). Dok zalazimo dublje u šumsko okruženje, prepuštamo se mirisu i prijatnim zvucima tišine koja nas okružuje, i omamljeni prizorom, divimo se ogromnim bodljama koje poput trnovitih ruža čuvaju stablo gledičije (trnovac) celim njenim rastom. Iz misli nas prenuše reči čuvara Milenka, koji nam rukom ukazuje na oborena stabla, sa korenovima uzdignutim iznad zemlje, i to neverovatnih razmera. Malo dalje između starih oborenih predaka i uzdignutih svedoka prošlosti koji su ostali uspravni odolevši jačini prirodnog neprijatelja, praznina ispunjena tananim sadnicama krade nam pogled sa „trnovih ružica”.
Kukurjakov cvet boje sunca vidljiv je krajem februara i u martu
– I u ovom delu je superćelijska oluja ostavila traga, a mi smo uspeli donekle da nadomestimo gubitak i pošu- mimo ga sa bagremom. Radi se o površini od pedesetak hektara, te tehnički nije bilo izvodljivo tu saditi bilo koju drugu vrstu, pa čak ni autohtonu – ukazuje naš sagovornik.
Vredi spomenuti i da su svoj dom u granicama rezervata pronašle i 93 vrste insekata, a zabeleženo je i 70 vrsta ptica, od kojih su 30 gnezdarice (mišar, veliki detlić, kos, plava i velika senica...). Prisutne su i „lutalice” koje se povremeno pojavljuju, ili pak potraže odmor pod okriljem Bagremare prilikom seobe poput crne lunje, jastreba, pčelarice...
Što se tiče planova za budućnost, Ivana Vasić kaže da ih čeka obnova edukativne učionice koja se nalazila na samom ulazu u „Bagremaru”, a koja je takođe zbog udara oluje potpuno uništena. Moraju da nadomeste i odvaljene klupe, stolove i info table jer je prirodna nepogoda bila nemilosrdna, što će do kraja godine moći i da urade, zahvaljujući sredstvima dobijenim od Pokrajinske vlade, baš za te namene.
Ivana Bakmaz