ITALIJA JE USVOJILA ZAKON O GOJAZNOSTI – HOĆEMO LI I MI? Krajnje je vreme za sistemski, stručan i empatičan pristup rasprostranjenom oboljenju

Pre­ma po­da­ci­ma Svet­ske fe­de­ra­ci­je za go­ja­znost, 24 od­sto po­pu­la­ci­je u Sr­bi­ji je go­ja­zno, po če­mu na­ša ze­mlja spa­da u ze­mlje vi­so­kog ri­zi­ka. Vi­še od 70 od­sto smrt­nih is­ho­da u na­šoj ze­mlji po­ve­za­no je sa pre­ko­mer­nom te­ži­nom i go­ja­zno­šću, a od če­ti­ri vo­de­ća uzro­ka smrt­no­sti u Sr­bi­ji go­ja­znost di­rekt­no uti­če na tri.

Do­dat­ni pod­sti­caj glo­bal­noj di­sku­si­ji o go­ja­zno­sti da­je Ita­li­ja, ko­ja je kra­jem pro­šle go­di­ne po­sta­la pr­va ze­mlja na sve­tu ko­ja je usvo­ji­la Za­kon o go­ja­zno­sti, či­je do­no­še­nje ja­sno uka­zu­je da reč o ozbilj­nom zdrav­stve­nom pro­ble­mu, ko­ji zah­te­va si­stem­sko re­še­nje.

Go­ja­znost je ozbilj­na, hro­nič­na, pro­gre­siv­na i re­lap­si­ra­ju­ća bo­lest ko­ja zna­t­no na­ru­ša­va zdra­vlje i kva­li­tet ži­vo­ta. Po­ve­za­na je sa vi­še od 200 zdrav­stve­nih kom­pli­ka­ci­ja, uklju­ču­ju­ći tip 2 di­ja­be­te­sa , hi­per­ten­zi­ju, di­sli­pi­de­mi­ju i kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti. Di­rekt­no je po­ve­za­na sa naj­ma­nje 13 ma­lig­nih bo­le­sti i, od­mah po­sle pu­še­nja, pred­sta­vlja dru­gi vo­de­ći uzrok ra­ka na ko­ji je mo­gu­će uti­ca­ti.

Vi­še od 70 od­sto smrt­nih is­ho­da u na­šoj ze­mlji po­ve­za­no je sa pre­ko­mer­nom te­ži­nom i go­ja­zno­šću

Pro­ce­ne uka­zu­ju da bi u na­red­nim go­di­na­ma mo­gla po­sta­ti i pr­vi uzroč­nik od­re­đe­nih ma­lig­ni­te­ta. Po­seb­no za­bri­nja­va njen uti­caj na sr­ce i krv­ne su­do­ve. Kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti vo­de­ći su uzrok smr­ti kod oso­ba sa go­ja­zno­šću, a go­ja­zne oso­be ima­ju zna­čaj­no ve­ći ri­zik od in­fark­ta mi­o­kar­da u po­re­đe­nju sa oso­ba­ma nor­mal­ne te­le­sne ma­se.

– Go­ja­znost ni­je izo­lo­van pro­blem, već cen­tral­ni me­ta­bo­lič­ki po­re­me­ćaj ko­ji po­kre­će či­tav niz zdrav­stve­nih kom­pli­ka­ci­ja, me­đu ko­ji­ma se po uče­sta­lo­sti i sto­pi smrt­no­sti iz­dva­ja­ju kar­di­o­va­sku­lar­ni ko­mor­bi­di­te­ti. Sva­ka do­dat­na go­di­na ži­vo­ta sa go­ja­zno­šću po­ve­ća­va ri­zik od kar­di­o­va­sku­lar­ne smr­ti. Za­to je pra­vo­vre­me­no i ade­kvat­no le­če­nje ključ­no, ne sa­mo ra­di sma­nje­nja te­le­sne ma­se, već ra­di sma­nje­nja ukup­nog kar­di­o­va­sku­lar­nog ri­zi­ka, ot­kla­nja­nja dru­gih ri­zi­ka i po­ve­ća­nja kva­li­te­ta ži­vo­ta – ka­že en­do­kri­no­log dr Bo­ško Ste­pa­no­vić iz Udru­že­nja za edu­ka­ci­ju i le­če­nje go­ja­zno­sti.

Sr­bi­ja spa­da u ze­mlje vi­so­kog ri­zi­ka. Pre­ma po­da­ci­ma Svet­skog atla­sa go­ja­zno­sti, čak 57 od­sto po­pu­la­ci­je ima po­vi­šen in­deks te­le­sne ma­se (BMI iz­nad 25 kg/m²). Pro­ce­ne uka­zu­ju da bi do 2030. go­di­ne sko­ro tri mi­li­o­na gra­đa­na Sr­bi­je mo­glo ima­ti vi­sok BMI.

Jed­na­ko za­bri­nja­va­ju­ći je­ste i po­da­tak da je iz­me­đu 40 do 50 od­sto od­ra­slih oso­ba u Sr­bi­ji ne­do­volj­no fi­zič­ki ak­tiv­no. Osim zdrav­stve­nih, po­sle­di­ce su i eko­nom­ske. Glo­bal­ni tro­ško­vi po­ve­za­ni sa go­ja­zno­šću me­re se bi­li­o­ni­ma do­la­ra go­di­šnje, dok su u Sr­bi­ji pro­ce­nje­ni na go­to­vo 3,7 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da.

Go­ja­znost je u Sr­bi­ji pre­po­zna­ta kao hro­nič­na bo­lest i 2022. go­di­ne do­net je Na­ci­o­nal­ni vo­dič do­bre kli­nič­ke prak­se za nje­no le­če­nje. Sa­vre­me­ni pri­stup pod­ra­zu­me­va kom­bi­na­ci­ju pra­vil­ne is­hra­ne, po­ve­ća­ne fi­zič­ke ak­tiv­no­sti, psi­ho­lo­ške po­dr­ške i, ka­da je in­di­ko­va­na, far­ma­ko­te­ra­pi­je ili hi­rur­škog le­če­nja.

Ka­da je reč o far­ma­ko­te­ra­pi­ji, Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja sta­vi­la kra­jem, pro­šle go­di­ne GLP1- RA te­ra­pi­je na li­stu esen­ci­jal­nih le­ko­va, na ko­joj se na­la­ze le­ko­vi ko­ji su naj­po­treb­ni­ji zdrav­stve­nim si­ste­mi­ma i pred­sta­vlja­ju ključ­ne te­ra­pij­ske op­ci­je.

Pod­jed­na­ko va­žan seg­ment bor­be pro­tiv go­ja­zno­sti je­ste po­dr­ška oso­ba­ma ko­je sa njom ži­ve. Udru­že­nje „Zdra­va na­ci­ja“ tre­nut­no oku­plja oko 300 čla­no­va i za­la­že se za de­stig­ma­ti­za­ci­ju go­ja­zno­sti i do­stup­nost struč­ne po­mo­ći.

LJ. Pe­tro­vić