MISLITE DA IMOVINU MOŽETE DA OSTAVITE KOME HOĆETE? Zakon kaže drugačije, a mnogi to shvate tek kad ZAVRŠE NA SUDU

Ipak, upravo tada često nastaju greške koje kasnije dovode do porodičnih sukoba i sudskih sporova.

Problem najčešće nastaje zato što mnogi ne razlikuju pravne posledice testamenta, ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. Iako sva tri pravna instituta služe za raspolaganje imovinom, njihovo dejstvo nakon smrti vlasnika nije isto.

Testament ne isključuje uvek zakonske naslednike

Jedna od najčešćih zabluda jeste uverenje da vlasnik imovine testamentom može celokupnu imovinu da ostavi kome želi i potpuno isključi zakonske naslednike.

Međutim, prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, određeni naslednici imaju pravo na takozvani nužni deo. To pravo pripada potomcima, usvojenicima i njihovim potomcima, kao i bračnom drugu, dok u pojedinim slučajevima pravo na nužni deo mogu imati i drugi naslednici predviđeni zakonom.

Nužni deo potomaka i bračnog druga iznosi polovinu onoga što bi im pripalo po zakonskom redu nasleđivanja, dok za ostale nužne naslednike iznosi jednu trećinu zakonskog naslednog dela.

To znači da, ako roditelj testamentom celu kuću ostavi samo jednom detetu, drugo dete može, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, da zahteva zaštitu svog prava na nužni deo.

Poklon za života ne rešava uvek sve

Mnogi roditelji odlučuju da za života prepišu stan ili kuću jednom detetu, uvereni da su time trajno rešili pitanje nasledstva.

Ipak, u određenim situacijama i poklon može postati predmet rasprave nakon smrti poklonodavca. Ukoliko je time povređen nužni deo nekog naslednika, zakon omogućava da se proveri vrednost poklona i, pod propisanim uslovima, zatraži zaštita prava nužnog naslednika.

Zato prepisivanje imovine jednom članu porodice ne znači automatski da su svi budući sporovi isključeni.

Ugovor o doživotnom izdržavanju ima posebna pravila

Posebno mesto ima ugovor o doživotnom izdržavanju, koji se najčešće zaključuje kada osoba želi da obezbedi nekoga ko će se o njoj brinuti do kraja života.

Ovim ugovorom primalac izdržavanja se obavezuje da nakon svoje smrti prenese određenu imovinu davaocu izdržavanja, dok se druga strana obavezuje da ga izdržava, pomaže mu i pruža neophodnu negu.

Za razliku od testamenta, imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju, po pravilu, ne ulazi u zaostavštinu, pa naslednici na njoj ne mogu ostvariti pravo na nužni deo.

Ugovor mora biti zaključen u zakonom propisanoj formi i potvrđen kod javnog beležnika, koji je dužan da ugovorne strane upozna sa svim pravnim posledicama.

Najveći problem nastaje kada se sve prepusti dogovoru

Pravni stručnjaci upozoravaju da najveći broj porodičnih sporova nastaje kada roditelji tokom života govore deci da će „svako dobiti svoj deo“, ali to nikada ne urede jasnim i pravno valjanim dokumentima.

Posle smrti ostavioca različita očekivanja, stare porodične nesuglasice i različite procene vrednosti imovine često prerastu u sporove oko stana, kuće, zemljišta ili druge imovine.

Zato stručnjaci savetuju da se pitanje nasledstva rešava dok je vlasnik imovine živ, uz odgovarajuću pravnu dokumentaciju i savet stručnog lica.

Jer rečenica „deca će se lako dogovoriti“ u praksi je vrlo često početak najtežih porodičnih sukoba.

Bizportal