МИСЛИТЕ ДА ИМОВИНУ МОЖЕТЕ ДА ОСТАВИТЕ КОМЕ ХОЋЕТЕ? Закон каже другачије, а многи то схвате тек кад ЗАВРШЕ НА СУДУ
Многи родитељи желе да још за живота реше питање наследства и обезбеде своју децу, најчешће када је реч о стану, кући или земљишту.
Ипак, управо тада често настају грешке које касније доводе до породичних сукоба и судских спорова.
Проблем најчешће настаје зато што многи не разликују правне последице тестамента, уговора о поклону и уговора о доживотном издржавању. Иако сва три правна института служе за располагање имовином, њихово дејство након смрти власника није исто.
Тестамент не искључује увек законске наследнике
Једна од најчешћих заблуда јесте уверење да власник имовине тестаментом може целокупну имовину да остави коме жели и потпуно искључи законске наследнике.
Међутим, према Закону о наслеђивању Републике Србије, одређени наследници имају право на такозвани нужни део. То право припада потомцима, усвојеницима и њиховим потомцима, као и брачном другу, док у појединим случајевима право на нужни део могу имати и други наследници предвиђени законом.
Нужни део потомака и брачног друга износи половину онога што би им припало по законском реду наслеђивања, док за остале нужне наследнике износи једну трећину законског наследног дела.
То значи да, ако родитељ тестаментом целу кућу остави само једном детету, друго дете може, уколико су испуњени законски услови, да захтева заштиту свог права на нужни део.
Поклон за живота не решава увек све
Многи родитељи одлучују да за живота препишу стан или кућу једном детету, уверени да су тиме трајно решили питање наследства.
Ипак, у одређеним ситуацијама и поклон може постати предмет расправе након смрти поклонодавца. Уколико је тиме повређен нужни део неког наследника, закон омогућава да се провери вредност поклона и, под прописаним условима, затражи заштита права нужног наследника.
Зато преписивање имовине једном члану породице не значи аутоматски да су сви будући спорови искључени.
Уговор о доживотном издржавању има посебна правила
Посебно место има уговор о доживотном издржавању, који се најчешће закључује када особа жели да обезбеди некога ко ће се о њој бринути до краја живота.
Овим уговором прималац издржавања се обавезује да након своје смрти пренесе одређену имовину даваоцу издржавања, док се друга страна обавезује да га издржава, помаже му и пружа неопходну негу.
За разлику од тестамента, имовина обухваћена уговором о доживотном издржавању, по правилу, не улази у заоставштину, па наследници на њој не могу остварити право на нужни део.
Уговор мора бити закључен у законом прописаној форми и потврђен код јавног бележника, који је дужан да уговорне стране упозна са свим правним последицама.
Највећи проблем настаје када се све препусти договору
Правни стручњаци упозоравају да највећи број породичних спорова настаје када родитељи током живота говоре деци да ће „свако добити свој део“, али то никада не уреде јасним и правно ваљаним документима.
После смрти оставиоца различита очекивања, старе породичне несугласице и различите процене вредности имовине често прерасту у спорове око стана, куће, земљишта или друге имовине.
Зато стручњаци саветују да се питање наследства решава док је власник имовине жив, уз одговарајућу правну документацију и савет стручног лица.
Јер реченица „деца ће се лако договорити“ у пракси је врло често почетак најтежих породичних сукоба.
