SUTRA KREĆE PRVI BRZI VOZ DO SUBOTICE Završeno testiranje pruge EVO KOJA JE POČETNA STANICA

Putnici do krajnje odrednice neće polaziti iz Novog Sada nego iz Petrovaradina.

Rezultati istraživanja stanja krajnjih krila železničke stanice u Novom Sadu, A i D, prema nezvaničnim informacijama, pokazuju da nisu bezbedna za upotrebu, pa je odlučeno da se i dalje umesto nje koristi petrovaradinska stanica. Kakva sudbina čeka novosadsku železničku stanicu još je nepoznanica.

Stručnjaci su, navodno, predložili određene mere za A i D krilo u sklopu izrade elaborata o njihovom stanju za šta je u julu  „Infrastruktura železnice Srbije” sklopila ugovor sa Institutom za ispitivanje, procenu stanja i sanaciju konstrukcija iz Novog Sada, koji je taj posao radio u saradnji sa Građevinskim biroom Axis iz Sremske Kamenice i Geomehanikom iz Beograda.

Na konkurs koji je „Infrastruktura železnice Srbije“ u sedmom mesecu raspisala za proveru stanja kompletne stanice, za središnje delove, takozvana krila B i C niko se nije prijavio. 

Prethodne dve sedmice testirana je pruga, odnosno putničke kompozicije koje će saobraćati ovom prugom u sklopu poslednjih priprema za otvaranje trase. 

Podsećamo, gradnja poslednjih 108 kilometara brze pruge, između Novog Sada i Subotice, počela je zvanično 22. novembra 2021. godine.  Radovi su se u prvoj fazi odvijali na onim mestima koja ne zahtevaju obustavu saobraća, ali od 7. aprila naredne godine, kada je u potpunosti prekinut železnički saobraćaj na toj deonici, radnici konzorcijuma kineskih kompanija „China Rail-way International” i „China Communications Construction Company“ krenuli su da demontiraju i uklanjaju  tadašnju kontaktnu mrežu i koloseke između dva vojvođanska grada. 

Prema ugovoru, čija vrednost je 1,16 milijardi dolara, rok za završetak radova bio je 33 meseca od potpune obustave saobraćaja na celoj trasi od Novog Sada do Subotice, što znači do kraja 2024. Planirano puštanje pruge funkciju u drugoj polovini novembra prošle godine, zaustavio je pad nadstrešnice u novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra, koja je prouzrokovala smrt 16 ljudi.

Projekat izgradnje pruge za velike brzine do 200 kilometara na čas između Novog Sada i Kelebije, obuhvatio je trasu dvokolosečne pruge i stanice sa objektima na pruzi, rekonstrukciju i modernizaciju železničkih čvorova Novi Sad, Vrbas i Subotica, denivelaciju ukrštanja pruge sa drumskim i pešačko-biciklističkim stazama, kao i ugradnju elektrotehničke infrastrukture koja omogućava bezbedno odvijanje saobraćaja projektovanim brzinama i uvođenje evropskog sistema upravljanja.

Položeno je oko 273 kilometara novih koloseka, uključujući dvokolosečnu prugu i stanične koloseke. Na trasi brze pruge Novi Sad - Subotica izgrađeno je 58 novih objekata, pored ostalog, šest mostova ukupne dužine 2.330 metara, pet galerija, 15 podvožnjaka, 27 nadvožnjaka dugih gotovo četiri kilometra.

Pored toga,  prvi put u Srbiji izgrađena su i tri ekodukta, svaki dužine od po 46 metara, koji će omogućavati životinjama bezbedan prelazak preko pruge. 

Između Beograda i Subotice, na deonici dugoj 183 kilometra pre gradnje brze pruge,  svega 35 kilometara pruge je bilo dvokolosečno i to od glavnog grada do Stare Pazove, a putovalo se  4 sata i 37 minuta, što znači da je prosečna brzina vozova bila oko 40 kilometara na sat. Na čak 56 kilometara, od Lovćenca do Subotice vozovi su išli 40 kilometara na čas. 

Ekipa novinara „Dnevnika”