СУТРА КРЕЋЕ ПРВИ БРЗИ ВОЗ ДО СУБОТИЦЕ Завршено тестирање пруге ЕВО КОЈА ЈЕ ПОЧЕТНА СТАНИЦА

Путници до крајње одреднице неће полазити из Новог Сада него из Петроварадина.

Резултати истраживања стања крајњих крила железничке станице у Новом Саду, А и Д, према незваничним информацијама, показују да нису безбедна за употребу, па је одлучено да се и даље уместо ње користи петроварадинска станица. Каква судбина чека новосадску железничку станицу још је непознаница.

Стручњаци су, наводно, предложили одређене мере за А и Д крило у склопу израде елабората о њиховом стању за шта је у јулу  „Инфраструктура железнице Србије” склопила уговор са Институтом за испитивање, процену стања и санацију конструкција из Новог Сада, који је тај посао радио у сарадњи са Грађевинским бироом Axis из Сремске Каменице и Геомехаником из Београда.

На конкурс који је „Инфраструктура железнице Србије“ у седмом месецу расписала за проверу стања комплетне станице, за средишње делове, такозвана крила Б и Ц нико се није пријавио. 

Претходне две седмице тестирана је пруга, односно путничке композиције које ће саобраћати овом пругом у склопу последњих припрема за отварање трасе. 

Подсећамо, градња последњих 108 километара брзе пруге, између Новог Сада и Суботице, почела је званично 22. новембра 2021. године.  Радови су се у првој фази одвијали на оним местима која не захтевају обуставу саобраћа, али од 7. априла наредне године, када је у потпуности прекинут железнички саобраћај на тој деоници, радници конзорцијума кинеских компанија „China Rail-way International” и „China Communications Construction Company“ кренули су да демонтирају и уклањају  тадашњу контактну мрежу и колосеке између два војвођанска града. 

Према уговору, чија вредност је 1,16 милијарди долара, рок за завршетак радова био је 33 месеца од потпуне обуставе саобраћаја на целој траси од Новог Сада до Суботице, што значи до краја 2024. Планирано пуштање пруге функцију у другој половини новембра прошле године, зауставио је пад надстрешнице у новосадској железничкој станици 1. новембра, која је проузроковала смрт 16 људи.

Пројекат изградње пруге за велике брзине до 200 километара на час између Новог Сада и Келебије, обухватио је трасу двоколосечне пруге и станице са објектима на прузи, реконструкцију и модернизацију железничких чворова Нови Сад, Врбас и Суботица, денивелацију укрштања пруге са друмским и пешачко-бициклистичким стазама, као и уградњу електротехничке инфраструктуре која омогућава безбедно одвијање саобраћаја пројектованим брзинама и увођење европског система управљања.

Положено је око 273 километара нових колосека, укључујући двоколосечну пругу и станичне колосеке. На траси брзе пруге Нови Сад - Суботица изграђено је 58 нових објеката, поред осталог, шест мостова укупне дужине 2.330 метара, пет галерија, 15 подвожњака, 27 надвожњака дугих готово четири километра.

Поред тога,  први пут у Србији изграђена су и три екодукта, сваки дужине од по 46 метара, који ће омогућавати животињама безбедан прелазак преко пруге. 

Између Београда и Суботице, на деоници дугој 183 километра пре градње брзе пруге,  свега 35 километара пруге је било двоколосечно и то од главног града до Старе Пазове, а путовало се  4 сата и 37 минута, што значи да је просечна брзина возова била око 40 километара на сат. На чак 56 километара, од Ловћенца до Суботице возови су ишли 40 километара на час. 

Екипа новинара „Дневника”