ZAHLAĐENJE NIJE SVIMA DONELO OLAKŠANJE Nagla promena vremena udarila na hronične bolesnike
Nagla promena vremena i temperatura niža za više od 10 stepeni nekim građanima je donela prijatno rashlađenje.
Međutim, veliki broj ljudi osetio je i zdravstvene tegobe poput nesanice, promene raspoloženja, glavobolje i migrene.
Najviše problema imale su osobe sa hroničnim oboljenjima, a doktorka Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, za Euronjuz Srbija kaže da s padom temeprature, raste krvni pritisak, naročito kod onih koji imaju kardiovaskularne tegobe.
"U noći za nama smo imali tri pacijenta sa akutnim koronarnim sindromom. Dva smo odmah prevezli u angiosalu u bolnicu Dedinje i jedan na hitan prijem u KBC Zvezdara", kaže dr Stefanović.
Povećana vlažnost vazduha obično je i okidač za probleme kod pacijenata sa obstruktivnom bolešću pluća i astmom, dok kod onkoloških pacijenata promena temperature može da dovede do pojačanih bolova.
"U toku noći smo mi jedina služba koja njima može da pomogne u kućnim uslovima, da se ne maltretiraju i da idu do bolnice. Najčešće su zvali zbog bolova, gušenja, ali nije bilo ničeg što nismo mogli da rešimo", kaže doktorka Hitne pomoći.
Prirodno je da ljudi drugačije osećaju nakon nagle promene vremena, da se osećaju umorno, razdražljivo ili dobiju glavobolju.
Ipak, treba pažljivo osluškivati organizam i pravovremeno kontrolisati krvni pritisak, čak i ako nema simptoma njegovog rasta.
"Ljudi kažu: 'Ja osetim kad mi skoči pritisak'. To nije tačno. Možda ste jednom osetili, možda dva puta, ali organizam se vrlo brzo adaptira. Sledeći put ćete osetiti hipertenziju na mnogo višim vrednostima, a to nije dobro. Dakle, ono što bih ja volela jeste da se svi redovno kontrolišemo, da jednom godišnje uradimo krvnu sliku i da ako osetite neku tegobu, izmerite pritisak. Od korone su nam svima ostali pulsni oksimetri u kući, pa je i to neka brza orijentacija", objašnjava naša sagovornica dodajući da na sve drastične promene u načinu na koji se osećate treba brzo reagovati i pozvati hitnu pomoć.
Ona upozorava da je i sve mladih ljudi sa problemom hipertenzije i da mladost više nisu sinonim za zdravlje.
"Mi imamo sve više mladih ljudi gde je prva manifestacija hipertenzije možda neki udar ili srčani udar, a to možemo razumnim ponašanjem da izbegnemo", ističe dr Stefanović, podsećajući da bi svi trebalo da idu na redovne lekarske kontrole i redovno mere pritisak već posle 20. godine života.