ЗАХЛАЂЕЊЕ НИЈЕ СВИМА ДОНЕЛО ОЛАКШАЊЕ Нагла промена времена ударила на хроничне болеснике

Међутим, велики број људи осетио је и здравствене тегобе попут несанице, промене расположења, главобоље и мигрене.

Највише проблема имале су особе са хроничним обољењима, а докторка Ивана Стефановић из Градског завода за хитну медицинску помоћ у Београду, за Еуроњуз Србија каже да с падом темепратуре, расте крвни притисак, нарочито код оних који имају кардиоваскуларне тегобе. 

"У ноћи за нама смо имали три пацијента са акутним коронарним синдромом. Два смо одмах превезли у ангиосалу у болницу Дедиње и један на хитан пријем у КБЦ Звездара", каже др Стефановић. 

Повећана влажност ваздуха обично је и окидач за проблеме код пацијената са обструктивном болешћу плућа и астмом, док код онколошких пацијената промена температуре може да доведе до појачаних болова.

"У току ноћи смо ми једина служба која њима може да помогне у кућним условима, да се не малтретирају и да иду до болнице. Најчешће су звали због болова, гушења, али није било ничег што нисмо могли да решимо", каже докторка Хитне помоћи.

Природно је да људи другачије осећају након нагле промене времена, да се осећају уморно, раздражљиво или добију главобољу.

Ипак, треба пажљиво ослушкивати организам и правовремено контролисати крвни притисак, чак и ако нема симптома његовог раста.

"Људи кажу: 'Ја осетим кад ми скочи притисак'. То није тачно. Можда сте једном осетили, можда два пута, али организам се врло брзо адаптира. Следећи пут ћете осетити хипертензију на много вишим вредностима, а то није добро. Дакле, оно што бих ја волела јесте да се сви редовно контролишемо, да једном годишње урадимо крвну слику и да ако осетите неку тегобу, измерите притисак.  Од короне су нам свима остали пулсни оксиметри у кући, па је и то нека брза оријентација", објашњава наша саговорница додајући да на све драстичне промене у начину на који се осећате треба брзо реаговати и позвати хитну помоћ.

Она упозорава да је и све младих људи са проблемом хипертензије и да младост више нису синоним за здравље.

"Ми имамо све више младих људи где је прва манифестација хипертензије можда неки удар или срчани удар, а то можемо разумним понашањем да избегнемо", истиче др Стефановић, подсећајући да би сви требало да иду на редовне лекарске контроле и редовно мере притисак већ после 20. године живота.