REKTOR UNS DEJAN MADIĆ: "Trenutno je sedam od devet visokih strukovnih škola u okviru Vojvodine započelo sa radom, akademska zajednica ne sme biti uvučena u političke sukobe"

Sve uredbe koje je donela prethodna vlada ostaju na snazi, a među brojnim pitanjima koja se nameću jesu: šta je vlast zapravo tražila od rektora, može li se aktuelna kriza u visokom obrazovanju prevazići bez većih posledica, i da li se razmatra mogućnost uključivanja studenata u buduće razgovore.

"Jedan je od retkih premijera koji želi kontinuitet u održavanju naših sastanaka. Pozdravljam tu inicijativu. Na sastanku su bili prisutni predstavnici svih državnih fakulteta – od Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, preko Novog Pazara, Niša, Kragujevca, Novog Sada, pa do Beograda. Beogradski univerzitet je, osim rektora, pozvao još četiri dekana, verovatno podeljenih po oblastima, što ukazuje da rektor Đokić verovatno širi svoj tim", rekao je Dejan Madić i dodao:

"Ima mladih rektora, i posebno bih pohvalio kolegu iz Kragujevca, koji je pokazao veoma dobar pristup. Smatram da bi bilo korisno da na tim sastancima učestvuju i predstavnici studenata sa obe strane – možda upravo tu leži ključno rešenje. Na sastanku su, pored rektora, prisustvovali i premijer i ministar prosvete. Tema o kojoj smo juče razgovarali možda je i najvažnija – a to je koliko je državnih univerziteta odblokirano. Po mom mišljenju, to je trenutno pitanje od najvećeg značaja. U Kragujevcu je više fakulteta odblokirano", kazao je.

Rektor je istakao da su pojedini fakulteti u Vojvodini već počeli sa radom:

"Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku u Subotici ponovo radi, što nam je posebno važno zbog multinacionalnog karaktera sredine. Tehnički fakultet u Zrenjaninu, koji takođe pripada našem univerzitetu, takođe je pokrenuo nastavu. Trenutno je sedam od devet visokih strukovnih škola u okviru Vojvodine započelo sa radom. U početku je to bio samo jedan, a sada smo stigli do desetak ustanova koje funkcionišu", rekao je Madić i ističe:

"Po mom mišljenju, i jedan jedini profesor koji odbija da radi trebalo bi da dobije otkaz. Možda zvuči surovo, ali tako mislim", dodao je.

Rektor Dejan Madić poručuje da je dijalog neophodan, ali i da akademska zajednica ne sme biti uvučena u političke sukobe.

"Moramo da sednemo sa tim studentima i da čujemo šta ih muči, ali i mi imamo svoja pitanja i probleme. Kada se pojavljuju politički zahtevi, moram da istaknem da mi ne smemo, niti želimo da se bavimo politikom. Takođe, ne razumem kolege koji odbijaju da drže nastavu. Među nama ima izuzetnih kolega i koleginica, sjajnih istraživača i profesora, koji zbog cele situacije istinski pate", rekao je.

Rektor je otkrio i sa kakvim osećanjem je izašao iz kabineta:

"Izašao sam sa sastanka nedovršen. Premijera moram da pohvalim, jer nikada do sada nije bilo ovako. Sastanke imamo svake nedelje", dodao je.

Na pitanje da li se na sastancima spominju zahtevi studenata, rektor je odgovorio:

"Premijer je rekao da su četiri zahteva ispunjena. Nakon toga, prešlo se na političke teme, koje nisu prihvatljive", rekao je.

Dejan Mandić ističe da bi problem mogli da reše dekani:

"Dekani bi trebali da priđu studentima. Većina profesora želi da predaje, ali često ne pobeđuje većina, jer veću štetu prave oni koji opstruiraju nastavni proces. Ovaj problem nije počeo od profesora, već od studenata koji blokiraju zgrade i ometaju nastavu", dodaje.