REZON: Kako da Miki Antiću i Balaševiću objasnim opsadu tuđih kuća
Divljanje pred tuđim stanom nije izraz demokratske prefinjenosti. Krađa otirača nije nešto čime se treba ponositi. Pre obrnuto. Nekultura je izgubila stid. Uzela megafon i vuvuzelu, i proglasila se glasom naroda.
Najnovije i najbesmislenije aktivnosti pobunjene buržoazije podsećaju me na naslov knjige Česlava Miloša „Zarobljeni um”. To je, jednom rečju, stanje uma ljudi koji su došli pred stan Miloša Vučevića da mu zvižde i da ga vređaju.
Za razliku od Česlavljevog delinkventa, oni ne znaju da prolaze kroz kapiju iza koje nema povratka. Nisu svesni da čine nešto loše. I zato opsade kuća i stanova doživljavaju kao istorijski fatalizam. Biti po svaku cenu protiv vlasti. Srušiti vlast na bilo koji način. Po bilo koju cenu. Sa bilo kojim posledicama.
Svako ko veruje da je proganjanje i ugrožavanje bezbednosti političkih protivnika borba za demokratiju veruje u pogrešne ideale. Po ko zna koji put ponavljam da dijalog predstavlja jedini način za izlazak iz atmosfere haosa i jedini put za konsolidaciju društva.
Jesu li radnici „Pobede” kad je uništena u privatizaciji trebali da idu u Lipov gaj pred kuću Nenada Čanka? Ili su možda radnici Novkabela trebali da odu u Futog, pred porodičnu kuću Borislava Novakovića? Da li su gladni ljudi, bez posla, iz Jugodenta, Jugoalata, Noviteta, i ostalih zatvorenih novosadskih fabrika i firmi, trebali da odu pred stan Bojana Pajtića i njegove porodice? Mogli su, ali nisu.
A znate zašto? Zato što nikom od političara tada nije palo na pamet da tako bezočno manipuliše nezadovoljnim narodom. Nikom pre vas. I nadam se, nikom posle vas!
Divljanje pred tuđim stanom nije izraz demokratske prefinjenosti. Krađa otirača nije nešto čime se treba ponositi. Pre obrnuto. Da parafraziram Almira Badnjevića, nekultura je izgubila stid. Uzela megafon i vuvuzelu, i proglasila se glasom naroda.
Šta radite pred tuđim kućama? Šta time postižete? Teško ćete mi objasniti da ste ovo uradili u uračunljivom stanju. Bio je Egzit, tamo svašta može da se nabavi i proba. Da ste platili bilo kog pi-ar početnika, rekao bi vam da to ne radite u Novom Sadu. On nosi dva strašna ožiljka na svojoj duši.
Najnovije i najbesmislenije aktivnosti pobunjene buržoazije podsećaju me na naslov knjige Česlava Miloša „Zarobljeni um”. To je, jednom rečju, stanje uma ljudi koji su došli pred stan Miloša Vučevića da mu zvižde i da ga vređaju
Ljudima su na kućna vrata dolazili dva puta u njegovoj istoriji. Prvi put 1942, tokom Racije. Drugi put 1945, tokom revolucionarne preraspodele nekretnina i materijalnih dobara, koja se završavala u Rajinoj šumi. I zato bilo kakav organizovani dolazak pred tuđu kuću u svesti Novosađana ima negativnu referencu i budi najgore moguće asocijacije. Namerno dramatizujem. Da svi Novosađani shvate razmere haosa kojim se nadahnjujete!
Neprestano se pozivate na najbolje tradicije predaka i pijetet prema prošlosti. Kako objasniti vaše ponašanje našim slavnim precima? Šta reći Svetozaru Miletiću, koji je u mađarskim kazamatima dopao smrtne bolesti boreći se za ljudsku pristojnost i slobodu doma? Šta da kažem Pavlu Jovanoviću, koji je izgradio Novi Sad kojim se ponosimo, nakon razaranja 1849?
Kako da izađem na oči Ignjatu Pavlasu koji je sa svojom suprugom položio život u želji da zaustavi Novosadsku raciju? Da li bi vas Slobodan Jovanović savetovao isto što i Pajtić, Orlović i Ristivojević? Siguran sam da ne bi! Citirao bi Loka „da je demokratija poštovanje slobode i privatnosti drugih”.
Hoće li se Marija Trandafil, najpoznatija novosadska dobrotvorka, zauvek odreći Novog Sada i reći: „To nije grad koji sam znala. Ne želim da gledam kako proganjaju ljude po ulici. I love ih po kućama”? Kako Milevi Marić da objasnim da je njena borba za demokratiju i ženska prava preobraćena u diverzantsku akciju protiv celog grada i svih njegovih žitelja?
Kako Milici Tomić da objasnim da se njena borba za politička prava i slobode Novosađanki, vratila 125 godina unazad? I da su to uradili „najelitniji” Novosađani. Kako izvestiti Miku Antića da se ljubav za bolje društvo zasniva na mržnji? Kako Aleksandru Tišmi da objasnim da je uzalud pisao Upotrebu čoveka i Knjigu o Blamu, da Novi Sad tone u neobjašnjivu netolranciju i isključivost? Čime da opsade privatnih stanova opravdam pred Đorđem Balaševićem? Kako da mu objasnim da u vašim mislima uopšte ne postoji ona teška, strana reč izvini?
Svoju akciju predstavili ste kao čisto čovekoljublje, a sve što činite usmereno je protiv ljudi. Deklarišete se kao jedini pravi rodoljubi. Ali vaš jezik, postupci i dela, pretpeli su tešku brakorazvodnu parnicu s patriotizmom. Blokada tuđih stanova nije poklič slobode, nego upozoravajući vrisak opasnosti! Revolucionarni zanos, zasnovan na ideji progona neistomišljenika, kaže Džin Šarp, guru obojenih revolucija, čista je tiranija.
Ko god vam je dao savet da borbu za bolje društvo vodite ugrožavanjem tuđe privatnosti, narušavajući nepovredivost doma, podnesite tužbu protiv njega! I javno ga diskreditujte. Nasankao vas je. Vaš rejting se srozao, a reputacija SNS-a, Vučića, Vučevića i Mićina je porasla. Kao lično Vučić da vas je usmerio šta da radite. Ovim ste uništili sve svoje šanse za bilo kakav častan izlaz iz gubitničke pozicije. A SNS opet približili građanima kao one koji brane društvo slobode i jednakosti.
Milorad Bojović
Autor je stručnjak za odnose s javnošću
