РЕЗОН: Како да Мики Антићу и Балашевићу објасним опсаду туђих кућа

Најновије и најбесмисленије активности побуњене буржоазије подсећају ме на наслов књиге Чеслава Милоша „Заробљени ум”. То је, једном речју, стање ума људи који су дошли пред стан Милоша Вучевића да му звижде и да га вређају. 

За разлику од Чеслављевог делинквента, они не знају да пролазе кроз капију иза које нема повратка. Нису свесни да чине нешто лоше. И зато опсаде кућа и станова доживљавају као историјски фатализам. Бити по сваку цену против власти. Срушити власт на било који начин. По било коју цену. Са било којим последицама. 

Свако ко верује да је прогањање и угрожавање безбедности политичких противника борба за демократију верује у погрешне идеале. По ко зна који пут понављам да дијалог представља једини начин за излазак из атмосфере хаоса и једини пут за консолидацију друштва. 

Јесу ли радници „Победе” кад је уништена у приватизацији требали да иду у Липов гај пред кућу Ненада Чанка? Или су можда радници Новкабела требали да оду у Футог, пред породичну кућу Борислава Новаковића? Да ли су гладни људи, без посла, из Југодента, Југоалата, Новитета, и осталих затворених новосадских фабрика и фирми, требали да оду пред стан Бојана Пајтића и његове породице? Могли су, али нису. 

А знате зашто? Зато што ником од политичара тада није пало на памет да тако безочно манипулише незадовољним народом. Ником пре вас. И надам се, ником после вас! 

Дивљање пред туђим станом није израз демократске префињености. Крађа отирача није нешто чиме се треба поносити. Пре обрнуто. Да парафразирам Алмира Бадњевића, некултура је изгубила стид. Узела мегафон и вувузелу, и прогласила се гласом народа. 

Шта радите пред туђим кућама? Шта тиме постижете? Тешко ћете ми објаснити да сте ово урадили у урачунљивом стању. Био је Егзит, тамо свашта може да се набави и проба. Да сте платили било ког пи-ар почетника, рекао би вам да то не радите у Новом Саду. Он носи два страшна ожиљка на својој души. 

Најновије и најбесмисленије активности побуњене буржоазије подсећају ме на наслов књиге Чеслава Милоша „Заробљени ум”. То је, једном речју, стање ума људи који су дошли пред стан Милоша Вучевића да му звижде и да га вређају

Људима су на кућна врата долазили два пута у његовој историји. Први пут 1942, током Рације. Други пут 1945, током револуционарне прерасподеле некретнина и материјалних добара, која се завршавала у Рајиној шуми. И зато било какав организовани долазак пред туђу кућу у свести Новосађана има негативну референцу и буди најгоре могуће асоцијације. Намерно драматизујем. Да сви Новосађани схвате размере хаоса којим се надахњујете! 

Непрестано се позивате на најбоље традиције предака и пијетет према прошлости. Како објаснити ваше понашање нашим славним прецима? Шта рећи Светозару Милетићу, који је у мађарским казаматима допао смртне болести борећи се за људску пристојност и слободу дома? Шта да кажем Павлу Јовановићу, који је изградио Нови Сад којим се поносимо, након разарања 1849? 

Како да изађем на очи Игњату Павласу који је са својом супругом положио живот у жељи да заустави Новосадску рацију? Да ли би вас Слободан Јовановић саветовао исто што и Пајтић, Орловић и Ристивојевић? Сигуран сам да не би! Цитирао би Лока „да је демократија поштовање слободе и приватности других”. 

Хоће ли се Марија Трандафил, најпознатија новосадска добротворка, заувек одрећи Новог Сада и рећи: „То није град који сам знала. Не желим да гледам како прогањају људе по улици. И лове их по кућама”? Како Милеви Марић да објасним да је њена борба за демократију и женска права преобраћена у диверзантску акцију против целог града и свих његових житеља? 

Како Милици Томић да објасним да се њена борба за политичка права и слободе Новосађанки, вратила 125 година уназад? И да су то урадили „најелитнији” Новосађани. Како известити Мику Антића да се љубав за боље друштво заснива на мржњи? Како Александру Тишми да објасним да је узалуд писао Употрeбу човека и Књигу о Бламу, да Нови Сад тоне у необјашњиву нетолранцију и искључивост? Чиме да опсаде приватних станова оправдам пред Ђорђем Балашевићем? Како да му објасним да у вашим мислима уопште не постоји она тешка, страна реч извини? 

Своју акцију представили сте као чисто човекољубље, а све што чините усмерено је против људи. Декларишете се као једини прави родољуби. Али ваш језик, поступци и дела, претпели су тешку бракоразводну парницу с патриотизмом. Блокада туђих станова није поклич слободе, него упозоравајући врисак опасности! Револуционарни занос, заснован на идеји прогона неистомишљеника, каже Џин Шарп, гуру обојених револуција, чиста је тиранија.

Ко год вам је дао савет да борбу за боље друштво водите угрожавањем туђе приватности, нарушавајући неповредивост дома, поднесите тужбу против њега! И јавно га дискредитујте. Насанкао вас је. Ваш рејтинг се срозао, а репутација СНС-а, Вучића, Вучевића и Мићина је порасла. Као лично Вучић да вас је усмерио шта да радите. Овим сте уништили све своје шансе за било какав частан излаз из губитничке позиције. А СНС опет приближили грађанима као оне који бране друштво слободе и једнакости.

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу