AMERIKA JE BOLJA U TEHNOLOGIJI, ALI DA LI SE U NJOJ BOLJE ŽIVI? Brojke ruše uvreženo mišljenje
Iako se često smatra da su Sjedinjene Američke Države daleko ispred Evrope po ekonomskoj snazi i životnom standardu, poređenje kupovne moći, zdravlja i bezbednosti pokazuje znatno složeniju sliku.
Amerika jeste tehnološki gigant, ali prednost u bruto domaćem proizvodu ne znači automatski i kvalitetniji svakodnevni život građana.
Kako piše portal „Europravozato“, prenoseći analizu „Fajnenšel tajmsa“, u kojoj su izneta zapažanja nobelovca Pola Krugmana i ekonomiste Seta Akermana, razlika između Evrope i SAD zavisi pre svega od toga šta se meri.
Amerika jača u tehnologiji, Evropa u pojedinim pokazateljima života
Nema dileme da SAD imaju snažnu prednost u digitalnim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji i razvoju velikih tehnoloških kompanija. Jedinstveno tržište i ogromni privatni kapital omogućili su Americi da brže stvara i primenjuje nove tehnologije.
Međutim, kada se pogledaju podaci važni za svakodnevicu, slika je drugačija.
Prosečan životni vek u SAD kraći je nego u većini razvijenih zemalja. Prema podacima koje prenosi „Europravozato“, muškarci su u Americi 2024. godine u proseku živeli 76,5 godina, dok je prosek u drugim razvijenim državama iznosio oko 80,5 godina. Kod žena je razlika takođe značajna: 81,4 godine u SAD, naspram 84,8 godina u uporedivim zemljama.
Amerika ima i višu stopu ubistava, kao i daleko više zatvorenika nego države poput Nemačke ili Francuske, iako za zdravstvo izdvaja znatno više novca.
BDP po stanovniku nije dovoljan za odgovor
Američka privreda je od početka veka rasla brže od privrede evrozone, pa se ta prednost najčešće vidi kroz BDP po stanovniku. Ipak, Krugman ukazuje da taj pokazatelj ne daje potpunu sliku.
Dugoročni rast BDP-a jeste na strani SAD, ali kada se uporede realna kupovna moć i životni standard stanovništva u određenom trenutku, jaz između Evrope i Amerike mnogo je manji nego što to na prvi pogled izgleda.
Drugim rečima, Amerikanci u proseku stvaraju veću ekonomsku vrednost, ali to ne mora da znači da Evropljani osetno lošije žive.
Tehnologija nosi veliki deo američke prednosti
Najveći deo razlike u rastu produktivnosti između SAD i Evropske unije dolazi iz tehnološkog sektora. Iako informacione tehnologije čine manje od desetine američkog BDP-a, one objašnjavaju više od polovine razlike u rastu produktivnosti u odnosu na EU.
Ekonomisti, međutim, napominju da deo prednosti zavisi i od načina statističkog merenja. U SAD se vrednost naprednijih računara, softvera i drugih digitalnih proizvoda obračunava metodologijom koja može da uveća iskazani rast.
Kada se tehnološki sektor izuzme iz poređenja, produktivnost u većini drugih privrednih grana Evrope i Amerike pokazuje veoma slične rezultate.
Evropa nije siromašna, ali zavisi od američkih kompanija
Zaključak analize nije da je Evropa ekonomski nadmoćna nad SAD, niti da tehnološki zaostatak nije važan. Naprotiv, Evropska unija i dalje u velikoj meri zavisi od američkih tehnoloških kompanija, njihovih platformi, inovacija i infrastrukture.
Zato Brisel poslednjih godina insistira na većim ulaganjima u veštačku inteligenciju, digitalnu industriju i druge strateške tehnologije.
Evropski problem, kako se navodi u analizi, nije samo pitanje rasta BDP-a. U prvi plan dolaze bezbednost, odbrana i sposobnost da Evropa samostalno razvija tehnologije koje će određivati njenu privrednu i političku poziciju u budućnosti.
