АМЕРИКА ЈЕ БОЉА У ТЕХНОЛОГИЈИ, АЛИ ДА ЛИ СЕ У ЊОЈ БОЉЕ ЖИВИ? Бројке руше уврежено мишљење
Иако се често сматра да су Сједињене Америчке Државе далеко испред Европе по економској снази и животном стандарду, поређење куповне моћи, здравља и безбедности показује знатно сложенију слику.
Америка јесте технолошки гигант, али предност у бруто домаћем производу не значи аутоматски и квалитетнији свакодневни живот грађана.
Како пише портал „Еуроправозато“, преносећи анализу „Фајненшел тајмса“, у којој су изнета запажања нобеловца Пола Кругмана и економисте Сета Акермана, разлика између Европе и САД зависи пре свега од тога шта се мери.
Америка јача у технологији, Европа у појединим показатељима живота
Нема дилеме да САД имају снажну предност у дигиталним технологијама, вештачкој интелигенцији и развоју великих технолошких компанија. Јединствено тржиште и огромни приватни капитал омогућили су Америци да брже ствара и примењује нове технологије.
Међутим, када се погледају подаци важни за свакодневицу, слика је другачија.
Просечан животни век у САД краћи је него у већини развијених земаља. Према подацима које преноси „Еуроправозато“, мушкарци су у Америци 2024. године у просеку живели 76,5 година, док је просек у другим развијеним државама износио око 80,5 година. Код жена је разлика такође значајна: 81,4 године у САД, наспрам 84,8 година у упоредивим земљама.
Америка има и вишу стопу убистава, као и далеко више затвореника него државе попут Немачке или Француске, иако за здравство издваја знатно више новца.
БДП по становнику није довољан за одговор
Америчка привреда је од почетка века расла брже од привреде еврозоне, па се та предност најчешће види кроз БДП по становнику. Ипак, Кругман указује да тај показатељ не даје потпуну слику.
Дугорочни раст БДП-а јесте на страни САД, али када се упореде реална куповна моћ и животни стандард становништва у одређеном тренутку, јаз између Европе и Америке много је мањи него што то на први поглед изгледа.
Другим речима, Американци у просеку стварају већу економску вредност, али то не мора да значи да Европљани осетно лошије живе.
Технологија носи велики део америчке предности
Највећи део разлике у расту продуктивности између САД и Европске уније долази из технолошког сектора. Иако информационе технологије чине мање од десетине америчког БДП-а, оне објашњавају више од половине разлике у расту продуктивности у односу на ЕУ.
Економисти, међутим, напомињу да део предности зависи и од начина статистичког мерења. У САД се вредност напреднијих рачунара, софтвера и других дигиталних производа обрачунава методологијом која може да увећа исказани раст.
Када се технолошки сектор изузме из поређења, продуктивност у већини других привредних грана Европе и Америке показује веома сличне резултате.
Европа није сиромашна, али зависи од америчких компанија
Закључак анализе није да је Европа економски надмоћна над САД, нити да технолошки заостатак није важан. Напротив, Европска унија и даље у великој мери зависи од америчких технолошких компанија, њихових платформи, иновација и инфраструктуре.
Зато Брисел последњих година инсистира на већим улагањима у вештачку интелигенцију, дигиталну индустрију и друге стратешке технологије.
Европски проблем, како се наводи у анализи, није само питање раста БДП-а. У први план долазе безбедност, одбрана и способност да Европа самостално развија технологије које ће одређивати њену привредну и политичку позицију у будућности.
