S LJUBAVLJU HEKLANO U ODŽACIMA, NA JAPANSKI NAČIN Danijela Marković majstorica “amigurumi” tehnike

Bez prethodnog znanja, oslanjajući se na talenat nasleđen od bake i uz pomoć tutorijala sa interneta, zakoračila je u svet konaca, šema i igala.

– U to vreme nisam znala da heklam. Učila sam preko Jutjub snimaka, i nije bilo lako – posebno zato što su šeme uglavnom bile na stranim jezicimam, a u mom okruženju nije bilo nekog ko bi to mogao lično da mi pokaže – prisetila se Danijela Marković za “Dnevnik”.

Danas, naša sagovornica stoji iza brenda “Ružičasti zeka” i izrađuje unikatne heklane igračke i aksesoare, a posebno se ističe u “amigurumi” tehnici – obliku japanskog heklanja plišanih igračaka koje su deci neodoljive.

Njene najveće inspiracije su njene desetogodišnje ćerke, koje ne samo da joj daju ideje, već i objektivno ocenjuju svaki novi rad. Ujedno, ćerke je drže u toku – redovno joj prijavljuju šta je popularno među decom, kako bi održala korak sa najnovijim trendovima.

Iako najviše izrađuje igračke, povremeno pravi i torbe, majice i druge heklane predmete. Materijal bira prema vrsti proizvoda – najčešće koristi pamučni, a po potrebi i akrilni konac, a svaki proizvod izrađuje po narudžbini i prema željama kupaca.

– Većinu prizvoda prodajem putem Fejsbuk i Instagram stranica, a u poslednje vreme sve više  posećujem bazare i manifestacije za rukotvorce, kako bi ljudi mogli uživo da vide i dodirnu ono što pravim – objasnila je ona.

Kako kaže, za sada su to uglavnom događaji u njenoj okolini, ali se nada da će uskoro moći da posećuje i manifestacije širom zemlje. Svesna je da je tržište rukotvorina konkurentno, ali veruje da ručni rad ima svoju vrednost i publiku.

– Ručni rad zahteva puno uloženog vremena u izradu, pa cena finalnog proizvoda i nije baš svima prihvatljiva. Ljudima se dopada ručni rad, imaju reči hvale ali nisu baš voljni izdvojiti taj iznos jer imaju fabrički proizvedene po dosta nižoj ceni – kazala je.

Zato veruje da starim zanatima i ručnom izradi potrebno posvetiti više medijske pažnje, kao i da je potrebno više manifestacija u manjim sredinama, kako bi se ti proizvodi promovisali i prodali.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.