С ЉУБАВЉУ ХЕКЛАНО У ОЏАЦИМА, НА ЈАПАНСКИ НАЧИН Данијела Марковић мајсторица “амигуруми” технике
Када су у време пандемије коронавируса многи трагали за начинима да испуне време у изолацији, Данијела Марковић из Оџака пронашла је своју нову страст – хеклање.
Без претходног знања, ослањајући се на таленат наслеђен од баке и уз помоћ туторијала са интернета, закорачила је у свет конаца, шема и игала.
– У то време нисам знала да хеклам. Учила сам преко Јутјуб снимака, и није било лако – посебно зато што су шеме углавном биле на страним језицимам, а у мом окружењу није било неког ко би то могао лично да ми покаже – присетила се Данијела Марковић за “Дневник”.
Данас, наша саговорница стоји иза бренда “Ружичасти зека” и израђује уникатне хеклане играчке и аксесоаре, а посебно се истиче у “амигуруми” техници – облику јапанског хеклања плишаних играчака које су деци неодољиве.
Њене највеће инспирације су њене десетогодишње ћерке, које не само да јој дају идеје, већ и објективно оцењују сваки нови рад. Уједно, ћерке је држе у току – редовно јој пријављују шта је популарно међу децом, како би одржала корак са најновијим трендовима.
Иако највише израђује играчке, повремено прави и торбе, мајице и друге хеклане предмете. Материјал бира према врсти производа – најчешће користи памучни, а по потреби и акрилни конац, а сваки производ израђује по наруџбини и према жељама купаца.
– Већину призвода продајем путем Фејсбук и Инстаграм страница, а у последње време све више посећујем базаре и манифестације за рукотворце, како би људи могли уживо да виде и додирну оно што правим – објаснила је она.
Како каже, за сада су то углавном догађаји у њеној околини, али се нада да ће ускоро моћи да посећује и манифестације широм земље. Свесна је да је тржиште рукотворина конкурентно, али верује да ручни рад има своју вредност и публику.
– Ручни рад захтева пуно уложеног времена у израду, па цена финалног производа и није баш свима прихватљива. Људима се допада ручни рад, имају речи хвале али нису баш вољни издвојити тај износ јер имају фабрички произведене по доста нижој цени – казала је.
Зато верује да старим занатима и ручном изради потребно посветити више медијске пажње, као и да је потребно више манифестација у мањим срединама, како би се ти производи промовисали и продали.
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.